Sunday, December 27, 2015

M-57 (minobacač)




Minobacač 60 mm M-57 je jugoslavenski minobacač uveden u operativnu upotrebu 1957. godine. Danas se koristi u vojskama država nastalih raspadom Jugoslavije.



Opis

Upotrebljava se za neutralisanje i uništenje žive sile na daljinama do 1200 m, vatrenih sredstava van zaklona i u lakim zaklonima do 1000 m. Gađa ubacnom putanjom. Vrlo je pogodan za tučenje ciljeva na zadnjim nagibima. Pored toga, minobacač se upotrebljava za rušenje žičanih prepreka te za zasljepljivanje osmatračnica i vatrenih tačaka. 

Mala težina minobacača, mogućnost brzog prebacivanja bez rastavljanja, lahko prenošenje od strane poslužioca, vertikalna putanja, brzina gađanja, malo rasturanje i jako dejstvo, omogućuje mu da može uvijek blagovremeno pratiti i podržavati pješadiju u svim fazama i uslovima borbe. Strmost putanje kao i mali prostor koji minobacač zauzima u borbenom položaju, dozvoljava da se minobacač može postaviti u duboke zaklone (lijevkove od bombi) u kojima ga neprijatelj ne može lahko pronaći i gađati. 

S obzirom na te osobine, minobacač može da tuče sve ciljeve na zadnjim nagibima i u dubokim zaklonima, koje ne mogu gađati oruđa sa položenom putanjom. Promjenom broja dopunskih punjenja (od prvog do četvrtog) i promjenom elevacionog ugla od 45 do 85º može se postići domet od 74 do 1690 m. Pri opaljivanju cijev se usljed pritiska barutnih gasova pomijera unazad i utiskuje podlogu minobacača u zemlju. Da dvonožac sa nišanskom spravom ne bi trpio usljed trzanja cijevi minobacača, minobacač ima amortizere, čije opruge ublažavaju dejstvo trzanja na nožice. Minobacač ima nišansku spravu NSB-1, koja služi za zauzimanje elemenata za nišanjenje i gađanje. Nišanska sprava NSB-1 ima podjelu u hiljaditima u vrijednosti 1/6000 obrtna kruga. Svaki minobacač snabdjeven je propisanim kompletom rezervnih dijelova, alata i pribora. Na kraćim rastojanjima minobacač se transportuje prenošenjem bez rastavljanja od strane poslužioca i na tovarnim grlima po dva minobacača zajedno sa minama.




Taktičko-tehnički podaci

Kalibar cijevi: 60 mm
Dužina cijevi 651 mm
Vertikalno polje dejstva 45-85 º
Horizontalno polje dejstva lijevo i desno bez premještanja nožica 7 º
Težina cijevi sa zadnjakom 5,50 kg
Težina podloge 4,40 kg
Težina dvonošca 8,85 kg
Težina nišanske sprave sa kutijom 1,80 kg
Težina RAP-a 3,30 kg
Težina oruđa sa nišanskom spravom 19,70 kg
Brzina gadjanja 25-30 mina u minuti
Najmanja daljina gađanja 74 m
Najveća daljina gađanja 1690 m
Početna brzina sa osnovnim punjenjem 68 m/s
Početna brzina gađanja sa najvećim punjenjem 159 m/s
Najveći pritisak barutnih gasova u cijevi 220–250 kg/cm³
Težina trenutne mine 1,35 kg
Broj punjenja osnovno i 4 dopunska

Saturday, December 26, 2015

Tip 98 (WZ-123) OSNOVNI BORBENI TENK

Razvoj japanskog tenka Tip 74 otpočeo je 1962. godine u firmi "Mitsubishi Heavy Industries". Prvi prototip je završen 1969 godine, serijska proizvodnja je počela 1973, a prvi primerak je isporučen japanskoj vojsci 1975. godine. Ukupno je proizvedeno oko 870 tenkova ovog tipa.





Četvoročlana posada je raspoređena uobičajno - vozač je smešten u prednjem delu oklopnog tela sa leve strane, nišandzija i komandir u kupoli sa desne strane, a punilac u kupoli levo od topa. Dvotaktni desetocilindrični turboprehranjivani vazduhom hlađeni dizel motor Mitsubishi 10SZ Model 21 WT postavljen je u zadnjem delu oklopnog tela. Na vozilu je primenjen sistem hidropneumatskog oslanjanja koji omogućava promenu klirensa u opsegu od 200 do 650 mm. Ovakvo rešenje je znatno povećalo pokretljivost tenka i polje dejstva topa po elevaciji.

Osnovno naoružanje predstavlja top L7A1 kalibra 105 mm, sa gasnom komorom na drugoj polovini olučene cevi. Standardna elevacija oruđa je od -6° do +9° a uz upotrebu hidropneumatskog oslanjanja od -12,5° do +15°. Na prototipovima je bio ugrađen automatski punjač, ali je zbog visoke cene na serijskim tenkovima izostavljen. Sistem za upravljanje vatrom podrazumeva laserski daljinomer i balistički računar u koji se unose podaci za: daljinu do cilja, nadmorsku visinu, habanje cevi, temperaturu baruta, tip municije. Sa topom je spregnut mitraljez 7,62 mm, a na kupoli je montiran protivavionski mitraljez Browning M2HB kalibra 12,7 mm. Polje dejstva PAM-a po elevaciji je -10° do +60°, dok je pokretanje po pravcu neograničeno. Na bokovima kupole postavljena su po tri bacača dimnih kutija dometa 100 m.



Tip 74 bez pripreme savlađuje gazom vodene prepreke dubine do 1 m, a uz pripremu dubine 2 m. U standardnu opremu spadaju uređaji za NHB zaštitu, IC reflektori za noćnu vožnju, osmatranje i nišanjenje, spoljni telefon za vezu sa pratećom pešadijom i protivpožarni uređaj.

Na osnovu tenka Tip 74 razvijen je tenk za izvlačenje Tip 78 i samohodni protivavionski top Tip 87.




TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 105 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 55 metaka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 4500 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 660 metaka
Posada: 4
Masa praznog vozila: 36300 kg
Borbena masa: 38000 kg
Dužina sa topom napred: 9,42 m
Dužina oklopnog tela: 6,7 m
Širina: 3,18 m
Visina do krova kupole: 2,48 m
Visina sa PAM-om: 2,67 m
Klirens: 0,2 - 0,65 m
Snaga motora: 529 kW
Specifična snaga: 13,92 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,86 kg/cm²
Radijus kretanja: 400 km
Kapacitet rezervoara za gorivo: 950 l
Maksimalna brzina: 53 km/h
Gaz bez pripreme: 1 m
Gaz sa pripremom: 2 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 1 m
Savlađuje rov: 2,7 m
Uspon: 60%
Bočni nagib: 40%

Tip 69 OSNOVNI BORBENI TENK







Kineski tenk Tip 69 (T-69) nastao je daljim razvojem tenka Tip 59. Prvi put je javno prikazan 1982. godine.
Koncepcija vozila je standardna i potpuno ista kao kod Tipa 59. Pozicija vozača je u prednjem delu tela sa leve strane, borbeno odeljenje sa mestima za tri člana posade nalazi se u centralnom delu tenka, a motorno-transmisiono odeljenje pozadi.

Telo tenka izrađeno je varenjem ploča pancirnog čelika, dok je kupola livena. Debljina oklopa je:
- 97 mm na prednjoj strani tela;
- 46 mm na zadnjoj strani tela;
- 33 mm krovu oklopnog tela;
- 203 mm na prednjoj strani kupole;
- 150 mm na bokovima kupole;
- 39 mm na krovu kupole.

Kod prvih 150 proizvedenih tenkova osnovno naoružanje predstavljao je top kalibra 100 mm sa glatkom cevi. Ova varijanta je bila označena Tip 69-I. Zatim se prešlo na ugradnju topa istog kalibra ali sa ožljebljenom cevi, a ova varijanta označena je Tip 69-II. Pomoćno naoružanje čine spregnuti mitraljez 7,62 mm Tip 59T i protivavionski mitraljez kalibra 12,7 mm Tip 54. Vozilo je opremljeno pojednostavljenim sistemom za upravljanje vatrom koji se sastoji od dnevne i noćne nišanske sprave, uređaja za stabilizaciju, balističkog računara i laserskog daljinomera postavljenog u kućištu iznad cevi topa. Tokom proizvodnje i eksploatacije vršene su mnogobrojne modifikacije SUV-a, tako da pojedine serije tenkova imaju nove računare, senzore i daljinomere.



Tip 69 je pogonjen V-12 dizel motorom Model 12150L-7BW snage 426 kW (580 ks) pri 2000 obrtaja u minuti. Mehanička transmisija ima 5 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad. Primenjen je sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima i hidrauličnim amortizerima na prvom i zadnjem oslonom točku.

U tenk Tip 69 se standardno ugrađuje sistem za kolektivnu NHB zaštitu, poluautomatski protivpožarni sistem, sredstva veze i IC reflektori za vožnju, osmatranje i nišanjenje noću.

Na bazi tenka Tip 69 razvijen je tenk Tip 79 naoružan kopijom britanskog topa L7 kalibra 105 mm. Šasija Tipa 69 poslužila je i za razvoj samohodnih protivavionskih topova 37 mm i 57 mm, tenka nosača mosta, tenka za izvlačenje i komandnog tenka.





TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 100 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 44 metka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 3000 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 500 metaka
Posada: 4
Borbena masa: 36700 kg
Dužina sa topom napred: 8,657 m
Dužina tela: 6,243 m
Širina: 3,298 m
Visina do krova: 2,4 m
Visina sa PAM-om: 2,807 m
Klirens: 0,425 m
Širina gusenica: 0,58 m
Širina traga gusenica: 2,64 m
Dužina naleganja gusenica: 3,845 m
Specifičan pritisak na tlo: 0,82 kg/cm2
Snaga motora: 426 kW
Specifična snaga: 11,6 kW/t
Radijus kretanja: 440 km
Kapacitet rezervoara za gorivo: 960 l
Maksimalna brzina: 50 km/h
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,8 m
Savlađuje rov: 2,7 m
Gaz: 1,4 m
Uspon: 60%
Bočni nagib: 40%

Tip 63 LAKI TENK



Laki amfibijski tenk Tip 63 razvijen je u Kini krajem pedesetih godina, a u naoružanje je uveden 1963. godine. Danas ga koristi kineska mornarička pešadija, kao i oružane snage Severne Koreje i Vijetnama.
Kao uzor za konstrukciju vozila Tip 63 poslužio je ruski laki tenk PT-76. Oklopno telo je izrađeno od ploča pancirnog čelika maksimalne debljine 14 mm (na prednjoj strani), odnosno 10 mm (na bokovima). Vozač je smešten u prednjem levom delu vozila, u centralnom delu se nalazi borbeno odeljenje, a u zadnjem pogonska grupa.



Kupola je izrađena od livenog čelika maksimalne debljine 11 mm. Osnovno naoružanje predstavlja top kalibra 85 mm iz koga se ispaljuju razorni, potkalibarni i kumulativni projektili. Punjenje topa je ručno, a maksimalna brzina gađanja 8 metaka u minuti. Sa desne strane topa postavljen je spregnuti mitraljez 7,62 mm, dok se na krovu kupole nalazi protivavionski mitraljez Tip 54 kalibra 12,7 mm.



U zadnjem delu tela ugrađen je vodom hlađeni dizel motor Model 12150-L, sa 12 cilindara, koji razvija 294 kW (400 ks) pri 2000 obrtaja u minuti. Transmisija je mehanička sa pet stepeni za kretanje napred i jednim za nazad. Maksimalna brzina na putu sa asfaltnom podlogom je 64 km/h, a sa jednim punjenjem goriva tenk prelazi 370 km. Vodene prepreke se savlađuju plovljenjem - brzina na vodi je 12 km/h, sa autonomijom plovidbe od 120 km.

U standardnu opremu vozila spadaju radio-uređaj dometa 16 km, sistem za internu komunikaciju i IC farovi za noćnu vožnju. Jedan broj tenkova Tip 63 u naoružanju kineske mornaričke pešadije modernizovan je postavljanjem laserskog daljinomera na cev topa.



Kineska vojna industrija je 1996. godine razvila modernizovanu varijantu tenka označenu Tip 99 ili ZTS 63A sa poboljšanom oklopnom zaštitom i topom kalibra 105 mm.




TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 85 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 47 metaka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2000 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 500 metaka
Posada: 4
Borbena masa: 18400 kg
Dužina sa topom napred: 8,435 m
Dužina sa topom nazad: 7,733 m
Dužina oklopnog tela: 7,15 m
Širina: 3,2 m
Visina do krova kupole: 3,522 m
Visina sa PAM-om: 3,122 m
Klirens: 0,4 m
Širina traga gusenica: 2,82 m
Širina gusenice: 0,36 m
Dužina oslanjanja gusenice: 4,44 m
Snaga motora: 294 kW
Specifična snaga: 15,97 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,576 kg/cm²
Radijus kretanja: 403 km
Maksimalna brzina: 64 km/h
Brzina plovljenja: 12 km/h
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,87 m
Savlađuje rov: 2,9 m
Uspon: 60%
Bočni nagib: 30%



TH 301 TAM OSNOVNI BORBENI TENK





Argentinska vojska je 1974. godine sklopila ugovor sa nemačkom firmom "Thyssen Henchel" koji je predviđao razvoj dva nova vozila - tenka TAM ("Tanque Argentino Mediano") i borbenog vozila pešadije VCI ("Vehiculo Combante Infateria"). Prvi prototip novog tenka završen je 1976. godine, a sledeće godine su izrađena još dva probna primerka. Naručilac je bio zadovoljan karakteristikama vozila pa je serijska proizvodnja počela u firmi TAMSE iz Buenos Airesa, s tim što su neki komplikovaniji delovi uvoženi iz Nemačke.
Telo tenka TAM je preuzetno sa Nemačkog borbenog vozila pešadije "Marder", uz neke manje modifikacije. Oklop je sastavljen varenjem ploča pancirnog čelika velike tvrdoće. Vozač je smešten u prednjem delu oklopnog tela sa leve strane, desno od njega nalazi se motor, a borbeno odeljenje pozadi. Mesto poslužioca je u kupoli levo od topa, dok su mesta nišandžije i komandira sa desne strane.

Za pogon se koristi šestocilindrični turboprehranjivani dizel motor sa vodenim hlađenjem MB 833 Ka 500, maksimalne snage 530 kW pri 2200 obrtaja u minuti. Ugrađena je hidraulična transmisija HSWL-194 "Renk" i menjač sa četiri stepena prenosa za kretanje napred i isto toliko za kretanje nazad. Oslanjanje je nezavisno, sa torzionim štapovima i sa po četiri hidraulična amortizera na svakoj strani - na prva dva i zadnja dva oslona točka.

Osnovno naoružanje predstavlja top "Rheinmetall" FRT L51 kalibra 105 mm sa 50 potkalibarnih, kumulativnih i razornih granata u borbenom kompletu. Polje dejstva po elevaciji je od -7° do +18° dok je pokretanje po pravcu neograničeno. Sa topom je spregnut mitraljez 7,62 mm, a isti takav je postavljen i na krov kupole. Za maskiranje se koristi osam bacača dimnih kutija tipa "Wegmann", postavljenih na bokove kupole. Uprošćeni sistem za upravljanje vatrom se sastoji od komandirove panoramske osmatračke sprave uvećanja 6x i 20x, nišanske sprave uvećanja 8x i koincidentnog daljinomera kojim rukuje komandir.



Od ostale opreme vozilo raspolaže uređajima za NHB zaštitu i protivpožarnim sistemom. Bez pripreme savlađuje vodene prepreke gazom do dubine 1,4 m, sa delimičnom pripremom do dubine 2,25 m, a uz potpunu pripremu do dubine od 4 metra. Radi povećanja radijusa kretanja na zadnji deo oklopnog tela mogu se postaviti dva bureta sa gorivom. Uređaji za osmatranje noću se ugrađuju kao opcija, a proizvođač nudi i opciju poboljšanja oklopne zaštite.

Tenk TAM se nalazi u naoružanju Argentinske vojske (350 komada), a izvezen je i u Panamu (60 primeraka). Šasija ovog vozila poslužila je za razvoj samohodne haubice VCA 155 (sa kupolom italijanske SH "Palmaria"), tenka za izvlačenje VCRT (nije uveden u operativnu upotrebu) i nekoliko eksperimentalnih samohodnih višecevnih lansera raketa.



TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 105 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 7,62 mm
Borbeni komplet topa: 50 metaka
Borbeni komplet mitraljeza: 6000 metaka
Posada: 4
Masa praznog vozila: 28000 kg
Borbena masa: 30000 kg
Dužina sa topom napred: 8,23 m
Dužina oklopnog tela: 6,775 m
Širina: 3,29 m
Visina do krova kupole: 2,43 m
Klirens: 0,45 m
Snaga motora: 530 kW
Specifična snaga: 17,66 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,78 kg/cm²
Kapacitet rezervoara za gorivo: 640 l
Radijus kretanja: 550 - 940 km
Maksimalna brzina: 75 km/h
Gaz: 1,5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 1 m
Savlađuje rov: 2,5 m
Uspon: 60 %
Bočni nagib: 30 %

T-90 OSNOVNI BORBENI TENK





Karajem osamdesetih godina konstruktori tenkova iz biroa u Njižnjem Tagilu počeli su rad na projektu modernizovane varijante tenka T-72B, sa ciljem da se vatrena moć, pokretljivost i oklopna zaštita dovedu na nivo sličan tenku T-80U (koji je razvijen u konkurentskom birou u Sankt Petersburgu). Tokom razvoja vozilo je bilo označeno Objekt 188. Tenk je prošao državna ispitivanja 1989. godine, a serijska proizvodnja je počela novembra 1993. u fabrici "Uralvagonzavod". Ruska vojska je tenk prvobitno označila T-72BU, ali je zatim oznaka promenjena u T-90.
Koncepcija tenka T-90 je identična kao kod T-72. Upravno odeljenje sa pozicijom vozača je u prednjem delu vozila, kupola sa naoružanjem i mestima nišandžije i komandira je u srednjem delu, dok je motorno-transmisiono odeljenje u zadnjem delu tela.

Osnovno naoružanje je top 125 mm 2A46M-2 glatke cevi. Zadržan je sistem automatskog punjenja sa 22 dvodelna metka smeštena u obrtnom transporteru ispod kupole. Koristi se sva standardna ruska municija kalibra 125 mm, uključujući i protivoklopne vođene rakete 9M119M (AT-11 Sniper), ali i posebno razvijeni parčadno-razorni metak sa distancionim upaljačem (pogodan za gađanje žive sile u zaklonu i niskoletećih helikoptera).

Pomoćno naoružanje se sastoji od mitraljeza 7,62 mm PKT spregnutog sa topom i protivavionskog mitraljeza 12,7 mm NSVT postavljenog na krov kupole. Uz pomoć nišanskog sistema PZU-7 komandir tenka može da iz unutrašnjosti vozila upravlja protivavionskim mitraljezom.



Sistem za upravljanje vatrom sličan je kao kod tenka T-80U i znatno je boljih karakteristika u odnosu na ranije tenkove familije T-72. Oznaka sistema je 1A45T, a sastoji se od nišandžijinog nišanskog podsistema 1A42, podsistema za lasersko vođenje raketa 9K119 "Refleks", noćnog aktivno-pasivnog nišana TPN-4-49 "Buran-PA" i komandirovog osmatračko-nišanskog podsistema PNK-4S sa komandirskom spravom TKN-4S "Agat-S". Nišanski podsistem 1A42 se sastoji do stabilizovane dnevne nišanske sprave uvećanja 2,7x do 12x, laserskog daljinomera (domet 500 do 5000 m, greška +/-25 m), balističkog računara 1V528-1, stabilizatora naoružanja 2E42-4 i meteorološkog senzora DVE-BS. Na tenkove predviđene za izvoz može se ugraditi termovizijska nišanska sprava TO1-PO2T "Agava-2" umesto noćnog nišana "Buran-PA".

Oklop tela tenka izrađen je varnjem ploča pancirnog čelika, a sa prednje strane je primenjen višeslojni oklop. Na prednju gornju kosu ploču i na bočne štitnike gusenica ("suknje") postavljeni su elementi eksplozivnog reaktivnog oklopa Kontakt-5. Kupola je izrađena od livenog čelika, sa dodatkom sloja od kompozitnog materijala u prednjem sektoru od 35 stepeni. I na kupolu su postavljeni elementi reaktivnog oklopa Kontakt-5. Time je oklopna zaštita tenka T-90 izjednačena za zaštitom T-80U.

Na kupolu tenka T-90 postavljen je sistem aktivne zaštite TŠU-1-7 "Štora-1". Sistem se sastoji od detektora laserskog ozračenja, bacača dimnih kutija i dve IC lampe koje generišu signale za ometanje protivoklopnih vođenih raketa.

U osnovnoj varijanti tenk je pogonjen 12-cilindričnim višegorivim dizel motorom V-84MS hlađenim tečnošću. Maksimalna snaga motora je 618 kW (840 ks), što je nedovoljno za tenk mase 46,5 t. Zato je proizvođač kasnije ponudio i mogućnost ugradnje jačeg motora V-92S2 (950 ks). Snaga se prenosi preko mehaničke transmisije, identične kao kod tenka T-72B. Menjač ima sedam stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad. Primenjen je sistem oslanjanja sa torzionim štapovima, a na prvom, drugom i šestom oslonom točku su ugrađeni hidraulični amortizeri.



U standardnu opremu tenka T-90 spada radio-uređaj R-163-50, sistem za NHB zaštitu, automatski protivpožarni sistem 3EC13, uređaj za samoukopavanje i komplet za savlađivanje vodenih prepreka podvodnim gazom. Na tenk se mogu postaviti sistemi za razminiranje KMT-6 ili KMT-7.

Na bazi T-90 razvijen je komandni tenk T-90K opremljen dodatnim radio-uređajem R-163-50, pomoćnim agregatom AB-1-P28 i navigacionim sistemom TNA-4-3.

Na međunarodnim izložbama naoružanja Rusi tenk T-90 prikazuju pod izvoznom ozankom T-90S, odnosno T-90SK za komandnu varijantu. U ove verzije se može ugratiti različita elektronska oprema i pogonska grupa po zahtevu kupca.

Najnovija varijanta vozila je prototip T-90M "Vladimir" sa potpuno novom kupolom (izrađena varenjem čeličnih ploča), poboljšanim sistemom za upravljanje vatrom i motorom snage 1000 ks.

Tenk T-90 se nalazi u operativnoj upotrebi u oružanim snagama Rusije (manje od 200 tenkova raspoređenih u 21. motostreljačkoj i 5. gardijskoj oklopnoj diviziji) i Indije (310 naručenih tenkova). Indijska vozila su opremljena motorom od 1000 ks, modifikovanim gusenicama i termovizijskom nišanskom spravom.

Po nekim karakteristikama T-90 spada u najmodernije tenkove u svetu, ali ima i nekoliko ozbiljnih mana karakterističnih za gotovo sve ruske tenkove - sistem za upravljanje vatrom zaostaje za savremenim rešenjima (npr ne postoji mogućnost upotrebe laserskog daljinomera noću), koncept smeštaja municije ispod kupole je izuzetno opasan (što se pokazalo u Čečeniji i u ratovina na prostoru bivše SFRJ), transmisija je zastarela, motor je preslab i ne postoji mogućnost njegovog brzog vađenja iz tenka. Prednosti T-90 u odnosu na zapadne tenkove su mogućnost lansiranja protivoklopnih vođenih raketa iz topa, niska silueta, mala masa, efikasan reaktivni oklop, posedovanje samozaštitnog sistema Štora i niža cena.



TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 125 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 43 metka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 1250 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 300 metaka
Posada: 3
Dužina tela: 6,86 m
Dužina sa topom napred: 9,53 m
Širina: 3,46 m
Visina: 2,23 m
Klirens: 0,47 m
Borbena masa: 46500 kg
Specifičan pritisak na tlo: 0,87 kg/cm2
Snaga motora: 618 kW
Specifična snaga: 13,58 kW/t
Radijus kretanja: 500-650 km
Kapacitet rezervoara za gorivo:   1600 l
Maksimalna brzina: 60 km/h
Gaz bez pripreme: 1,2 m
Podvodni gaz: 5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,85 m
Rov: 2,8 m
Savlađuje uspon: 60%
Bočni nagib: 30%

T-84 Jatagan OSNOVNI BORBENI TENK





Krajem osamdesetih godina u konstrukcionom birou Harkov (danas u Ukrajini) rađeni su tenkovi T-80UD za sovjetsku armiju. Nakon raspada SSSR-a u Harkovu je odlučeno da se na osnovu T-80UD konstruiše novi tenk kojim bi se opremile oružane snage Ukrajine. Tako je 1993. godine konstruktorski tim rukovođen glavnim projektantom Anatolijem Slovikovskim razvio tenk T-84 "Jatagan".

Opšta koncepcija tenka preuzeta je sa T-80. Mesto vozača je u prednjem centralnom delu oklopnog tela, kupola sa naoružanjem i mestima komandira i nišandžije postavljena je na srednji deo tela, dok je u zadnji deo vozila ugađena pogonska grupa.

Vatrena moć zasniva se na topu 125 mm KBA3, koji predstavlja ukrajinsku varijantu ruskog oruđa 2A46M1. Iz topa se ispaljuje sva standardna municija kalibra 125 mm, uključujući i laserski vođene protivoklopne rakete 9M119 (AT-11 Sniper). Primenjen je automatski punjač sa municijom smeštenom ispod kupole tenka. Za razliku od T-80 kod koga su granate u punjaču položene, kod T-84 granate su smeštene vertikalno. Kapacitet punjača je 28 metaka, a ukupno se u borbenom kompletu nalaze 43 metka.



Sistem za upravljanje vatrom je savremen i omogućava visoku verovatnoću pogađanja cilja iz pokreta, danju i noću, uz mogućnost da i komandir tenka gađa. Nišandžija na raspolaganju ima stabilizovanu dnevnu nišansku spravu 1G46 "Irtiš" sa uvećanjem 2,7x i 12x, integrisanim laserskim daljinomerom i uređajem za vođenje raketa. Za nišanjenje noću koristi se sprava T01-K01 dometa 600-900 metara u pasivnom režimu i 1300 m u aktivnom režimu (uz upotrebu IC reflektora). Na tenkove predviđene za izvoz se umesto nišana T01-K01 ugrađuje termovizijski sistem Buran-E. Komandir za osmatranje koristi dnevno-noćnu spravu TKN-4S "Agat", kojom danju može da otkrije ciljeve na udaljenosti od 5000 m, a noću na 900 m. U sastav sistema za upravljanje vatrom ulaze još i balistički računar 1V528 i stabilizator topa 2E42. Pošto ova elektronska oprema ne spada u najsavremenija rešenja, proizvođač nudi i mogućnost ugradnje elektronike zapadnog porekla.

Pomoćno naoružanje sastoji se od mitraljeza PKT kalibra 7,62 mm spregnutnog sa topom i protivavionskog mitraljeza NSVT kalibra 12,7 mm. Mitraljezom NSVT se može upravljati iz unutrašnjosti vozila uz pomoć nišanskog uređaja PZU-7.

Za pogon tenka koristi se dvotaktni 6-cilindrični dizel motor 6TD-2, sa vodenim hlađenjem i direktnim ubrizgavanjem goriva. Maksimalna snaga motora je 1200 ks pri 3000 obrtaja u minuti. Prednosti ovog motora u odnosu na konkurentni agregat V-46 su nešto manja potrošnja goriva, manje dimenzije i izbacivanje izduvnih gasova kroz hladnjak (čime se smanjuje IC odraz tenka). Međutim motor 6TD-2 ima i nekoliko ozbiljnih mana - kraći životni vek, manju pouzdanost, probleme sa hlađenjem pri visokim spoljnim temperaturama i višu cenu. Zato je u tenk po narudžbini moguće ugraditi i slabiji motor 6TD-1 (1000 ks), koji je znatno pouzdaniji i ima duži radni vek.

Snaga se prenosi preko mehaničke transmisija sa dva planetarna menjača (7 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad) i servo-hidrauličnim uređajem za upravljanje. Primenjen je sistem oslanjanja sa torzionim štapovima i hidrauličnim amortizerima na prvom, drugom i šestom oslonom točku. Gusenice su metalne, sa gumeno-metalnim šarnirima. Proizvođač nudi mogućnost ugradnje savremenije transmisije i gusenica sa gumenim papučama za kretanje po asfaltnim putevima.

Oklopna zaštita je na istom nivou kao kod tenka T-80U. Kao i kod svih savremenih tenkova na prednjem delu kupole i tela vozila primenjen je višeslojni oklop. Na vozilo je postavljen i eksplozivni reaktivni oklop (ukrajinska verzija ruskog oklopa Kontakt-5) koji štiti od kumulativnih projektila i znatno umanjuje efikasnost potkalibarnih penetratora.



Tenk T-84 opremljen je optoelektronskim sistemom za aktivnu odbranu Štora-1. Sistem se sastoji od signalizatora laserskog ozračenja, lansera dimnih kutija i dva IC ometača koji smanjuju verovatnoću pogađanja protivničkih protivoklopnih vođenih raketa.

Od ostale opreme u T-84 se ugrađuje sistem za NHB zaštitu, uređaj za samoukopavanje, oprema za savlađivanje vodenih prepreka podvodnom vožnjom i radio-uređaj. Opciono je moguća ugradnja sistema za navigaciju. Na tenk je moguće postaviti standardni uređaj za razminiranje KMT-6.

Daljim radom na projektu tenka nastala je modernizovana varijanta T-84U. Poboljšan je sistem za upravljnje vatrom, ugrađen je novi top 125 mm Tip 501 "Vitjaz", a moguća je i ugradnja topa kalibra 140 mm Tip 551 "Bagira". Za pogon se koristi novi motor 6TD-3 koji razvija 1500 ks. Sa prednjeg dela tela tenka uklonjen je reaktivni oklop, a postavljen novi pasivni oklop, dok je na kupolu ugrađen novi eksplozivni reaktivni oklop. Postavljene su nove gusenice, a tenk je dobio i pomoćni agregat koji se koristi za napajanje električnom energijom kada glavni motor nije u pogonu.

Varijanta tenka ozančena T-84-120 "Oplot" ili KERN-2.120 naoružana je topom kalibra 120 mm, zbog usklađivanja sa NATO standardima. Ugrađen je i potpuno novi automatski punjač sa 22 metka smeštena u zadnji deo kupole (kao kod francuskog tenka Leclerc). Ukrajinci imaju problema oko nabavake topova 120 mm iz inostranstva (švajcarska firma SW im je isporučila samo dva topa za prototipove i prekinula dalje isporuke), a i razvoj sopstvenog oruđa 120 mm je naišao na niz problema, pa je budućnost projekta T-84-120 neizvesna.



Sredinom 2001. godine prikazano je vozilo BMPT-84 koje predstavlja hibrid tenka i oklopnog transportera. U prostor između kupole i motorno-transmisionog odeljenja može se smestiti pet vojnika sa opremom. Naoružanje je identično kao kod tenka T-84, ali je borbeni komplet topa smanjen na 30 granata.

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 125 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 12,7 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 7,62 mm
Borbeni komplet topa: 43
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 1250
Borbeni komplet PAM-a: 450
Posada: 3
Dužina tela: 7,085 m
Dužina sa topom napred: 9,72 m
Širina: 3,56 m
Visina: 2,285 m
Klirens: 0,515 m
Borbena masa: 46.000 kg
Specifičan pritisak na tlo: 0,93 kg/cm2
Snaga motora: 882 kW
Specifična snaga: 19,17 kW/t
Radijus kretanja po asfaltnom putu: 540 km
Radijus kretanja po makadamu: 350-400 km
Kapacitet rezervoara za gorivo:   1300 l
Maksimalna brzina: 65 km/h
Srednja brzina po makadamu: 45 km/h
Gaz bez pripreme: 1,8 m
Podvodni gaz: 5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 1 m
Rov: 2,85 m
Savlađuje uspon: 32°
Bočni nagib: 25°

T-72 OSNOVNI BORBENI TENK





Tenk T-72 razvijen je u Sovjetskom Savezu kao jednostavnija i jeftinija alternativa tenku T-64A. Prvi prototip označen Objekt 172 pojavio se 1970. godine, a godinu dana kasnije je završen modifikovani prototip Objekt 172M, čija je cena bila 40% niža od cene tenka T-64A. Fabrika "Vagonka" u Njižni Tagilu je 1974. godine počela serijsku proizvodnju tenka Objekt 172M pod zvaničnom oznakom T-72 Ural.
Koncepcija tenka T-72 ista je kao kod njegovog predhodnika T-64. Vozilo ima tročlanu posadu - mesto vozača je u prednjem delu oklopnog tela centralno, pozicija komandira je u kupoli desno od topa, dok je nišandžija smešten levo od topa.

Glavno naoružanje tenka je top kalibra 125 mm sa glatkom cevi. Prva varijanta T-72 koristila je top 2A26M2, ali se na sve naredne varijante ugrađuje novi top 2A46. Top se puni automatski, iz obrnog transportera sa municijom smeštenog na pod borbenog odeljenja (ispod kupole). U automatskom punjaču se nalaze 22 dvodelna metka, a u tenku se nosi još 17 rezervnih metaka. Iz topa se ispaljuju kumulativni, potkalibarni i razorni projektili. Brzina gađanja je 6 do 8 metaka u minuti, a moguće je i ručno punjenje topa kada brzina paljbe iznosi 1-2 metka u minuti. Primena automatskog punjača omogućila je da se broj članova posade smanji na tri i da se smanje dimenzije i masa vozila. Međutim, ratna iskustva su pokazala da je smeštaj municije u automatskom punjaču ispod kupole ozbiljna mana tenka T-72, jer pogodak u bok vozila može da aktivira municiju, kada dolazi do eksplozije koja momentalno uništava tenk i kupolu odbacuje nekoliko metara od tela vozila.



Da bi cena tenka T-72 bila što niža, konstruktori su izbegli ugradnju komplikovanog sistema za upravljanje vatrom. Za nišanjenje se koristi relativno jednostavna monokularna nišanska sprava TPD-2-49 sa koincidentnim daljinomerom. Sprava je stabilizovana u vertikalnoj ravni, a u nju se ručno unose podaci o tipu projektila, temperaturi i vlažnosti vazduha i bočnom vetru. Levo od topa je postavljen IC reflektor, koji omogućava osmatranje i nišanjenje noću, na daljinama do 800 m.

Sa topom je spregnut mitraljez PKT kalibra 7,62 mm, za koji se u vozilu nosi 2000 metaka. Na turelu komandira je postavljen protivavionski mitraljez 12,7 mm NSVT, sa 300 metaka u borbenom kompletu.

Pogonska grupa tenka je smeštena u zadnji deo oklopnog tela. Turboprehranjivani dvanaestocilindrični dizel motor V-46 razvija maksimalnih 574 kW, što vozilu mase 41 t obezbeđuje specifičnu snagu od 14 kW/t. Snaga se prenosi preko mehaničke transmisije sa dva planetarna menjača (7 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad). Primenjen je sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima i hidrauličnim amortizerima na prvom, drugom i šestom oslonom točku. Gusenice su čelične sa gumeno-metalnim šarnirima i imaju 96 članaka.

Oklopna zaštita tenka T-72 koncipirana je tako da sa prednje strane pruži zaštitu od protivoklopnih projektila kalibra 105 mm (tada standardnog kalibra topova na zapadnim tenkovima). Prednja gornja kosa ploča je izrađena od višelojnog oklopa (čelik i staklo-teksolit) ekvivalnetne debljine oko 500 mm. Ostali delovi oklopnog tela su izrađeni od homogenog čelika debljine 40 do 100 mm. Kupola je livena, debljine 410 mm sa prednje strane, do 290 mm na bokovima i 60 mm sa zadnje strane.



Tenk T-72 je u Sovjetskom Savezu proizvođen u više modifikacija:

T-72 Ural - Osnovna varijanta proizvođena od 1974. do 1976. godine.
T-72 Ural-1 - Tenk proizvođen od 1976. do 1979. godine. Ima termalnu oblogu na cevi topa, IC reflektor pomeren desno od topa.
T-72 (izvozni) - Proizvođen od 1975. do 1980. godine, drugačiji oklop u odnosu na ranije verzije.
T-72K - Komandni tenk sa dodatnim radio-uređajima, uređajem za navigaciju i pomoćnim agregatom.
T-72 (modernizovan) - Tenk T-72 sa ugrađenim nišanom TPD-K1.
T-72A - Modifikovana varijanta uvedena u upotrebu 1979. godine. Opremljena je topom 2A46, nišanskom spravom TPD-K1 sa ugrađenim laserskim daljinomerom, aktivnom noćnom nišanskom spravom TPN-3-49, bacačima dinih kutija tipa 902B i poboljšanim motorom. U prednju polusferu kupole uliven je segment od nemetala debljine 130 mm, na prednju gornju ploču navarena je ploča pancirnog lima debljine 16 mm, a zaštita bokova tela tenka je poboljšana ugradnjom protivkumulativnih gumenih ekrana.
T-72AV - Tenk T-72A sa reaktivnim oklopom.
T-72AK - Komandna verzija tenka T-72A sa dodatnim navigacionim i radio uređajima i pomoćnim agregatom.
T-72M - Izvozni tenk. Oklopna zaštita je na nivou prve varijante T-72, a naoružanje i oprema su na nivou tenka T-72A. Ova verzija se nalazi u naoružanju Vojske Jugoslavije i poslužila je kao osnova za razvoj jugoslovenskog tenka M84.
T-72MK - Komandna varijanta tenka T-72M.
T-72M1 - Izvozni tenk sa poboljšanim oklopom. Oklopna zaštita je dovedena na nivo tenka T-72A.
T-72M1K - Komandni tenk razvijen na bazi T-72M1. Ima dodatne radio-uređaje, pomoćni agregat i sistem za navigaciju.
T-72B - Modifikovana varijanta koja se proizvodi od 1985. godine. Ugrađen je novi motor V-84 snage 618 kW, novi stabilizator topa, dodatni keramički oklop kupole, prednja gornja ploča je deblja za 20 mm i postavljen je reaktivni oklop. Tenk ima sistem za vođenje protivoklopnih raketa 9K120 Svir, sa raketama 9M119 (NATO oznaka AT-11 Sniper) koje se lansiraju iz topa.
T-72BK - Komandna verzija tenka T-72B sa dodatnim radio-uređajima, naviagcionim sistemom i momoćnim agregatom.




T-72BM - Modernizovana verzija tenka T-72B sa novim reaktivnim oklopom Kontakt-5.
Pored varijanti proizvođenih u bivšem SSSR-u, postoji i veliki broj verzija i modernizacija tenka T-72 razvijenih u drugim državama. Tako je Poljska vojna industrija razvila modernizovanu varijantu PT-91 sa poboljšanim motorom S-1000 snage 735 kW, novim sistemom za upravljanje vatrom DRAWA, signalizatorom laserskog ozračenja i reaktivnim oklopom ERAWA. U Češkoj su razvijene modernizacije T-72M3CZ i T-72M4CZ sa savremenim sistemom za upravljanje vatrom Galileo TURMS-D, reaktivnim oklopom, signalizatorom laserskog ozračenja, automatskim protivpožarnim uređajem, navigacionim sistemom, a varijanta T-72M4CZ ima i novi motor snage 735 kW i automatsku transmisiju. Slovačka modernizacija T-72M2 "Moderna" prodrazumeva ugradnju reaktivnog oklopa, poboljšanog motora, savremenog SUV-a sa termovizijom, signalizatora laserskog ozračenja, nove komunikacione opreme i postavljanje protivavionskog topa 30 mm 2A42 na kupolu (prva varijanta slovačke modernizacije imala je dva protivavionska topa KAA 200 kalibra 20 mm). Slovaci su razvili i potpuno novu kupolu T-21 sa topom 120 mm, koja se može postaviti na telo tenka T-72. Ukrajina je ponudila modernizacije T-72AG, T-72MP i T-72-120 (sa topom 120 mm), u Rumuniji je razvijena modifikovana verzija TR-125, firma LIW iz Južnoafričke Republike je razvila sistem za upravljanje vatrom Tiger namenjen za modernizaciju tenkova T-72, a svoje modifikacije tenka T-72 razvile su i Bugarska i Indija. Daljim razvojem vozila T-72 u Rusiji je nastao tenk T-90.

Na osnovu tenka T-72M u bivšoj Jugoslaviji je konsturisan tenk M84. Yugoimport SDPR nudi modernizaciju tenkova T-72 koja podrazumeva ugradnju nove pogonske grupe, sistema za upravljanje vatrom, radio-uređaja, gusenica, sistema za NHB zaštitu, termalne obloge cevi, protivpožarnog sistema i reaktivnog oklopa.

Na šasiji tenka T-72 razvijeno je i nekoliko vozila za različite namene: tenkovi za izvlačenje BREM-1, WZT-3 i VT-72, inžinjerijsko vozilo IMR-2, nosači mosta MT-72 i MTU-72, raketni sistem TOS-1, vozilo za podršku BMPT, samohodna haubica Zuzana, protivavionski sistem Loara...

Pored bivših sovjetskih republika, tenkove iz familije T-72 koriste i oružane snage: Srbije i Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Alžira, Angole, Bugarske, Češke, Slovačke, Finske, Kube, Iraka, Irana, Indije, Libije, Poljske, Rumunije, Sirije i Mađarske.

U vreme kada je konstruisan tenk T-72 bio je u samom svetskom vrhu. Međutim, danas T-72 po gotovo svim svojim karakteristikama zaostaje za savremenim tenkovima, pa bez modernizacije ne predstavlja ozbiljniju pretnju modernim zapadnim tenkovima. Iskustva iz lokalnih ratova su pokazala da su osnovne mane tenka T-72 nedostatak savremenog sistema za upravljanje vatrom, slaba oklopna zaštita, loše rešenje smeštaja municije ispod kupole i nedovoljna probojnost municije za top 125 mm.

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 125 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 45 metaka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2000 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 300 metaka
Posada: 3
Dužina tela: 6,95 m
Dužina sa topom napred: 9,53 m
Širina: 3,37 m
Visina: 2,226 m
Klirens: 0,47 m
Borbena masa: 45000 kg
Specifičan pritisak na tlo: 0,84 kg/cm2
Snaga motora: 618 kW
Specifična snaga: 13,73 kW/t
Radijus kretanja: 500 km
Kapacitet rezervoara za gorivo:   1000 l
Maksimalna brzina: 60 km/h
Gaz bez pripreme: 1,2 m
Podvodni gaz: 5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,85 m
Rov: 2,8 m
Savlađuje uspon: 60%
Bočni nagib: 30%

Stingray LAKI TENK





Razvoj lakog tenka Stingray je započeo januara 1983. godine u američkoj firmi "Cadillac Gage Textron" (danas "Textron Marine & Land Systems"). U razvoju sistema naoružanja i kupole učestvovala je i britanska firma "Royal Ordnance". Od novog vozila zahtevano je da ima malu masu, visoku pokretljivost, male dimenzije (mogućnost transporta avionom C-130 Hercules), da bude naoružano standardnim NATO naoružanjem za borbu protiv lako oklopljenih ciljeva. Prvi prototip je završen avgusta 1984, a dva meseca kasnije su izvršena prva ispitivanja. Prototip je 1986. godine prebačen u Tajvan, da bi oktobra 1987. oružane snage Tajvana naručile 108 ovih tenkova. Isporuka vozila trajala je od 1988. do 1990. godine.
Kako je tokom razvoja tenka Stingray prioritet dat pokretljivosti i vatrenoj moći, oklopna zaštita je morala biti umanjena. Oklop je izrađen od legure "Cadloy" (nikl-kadmijum i aluminijum), štiti od projektila kalibra 7,62 mm, a sa prednje strane je pojačan tako da izdržava pogotke projektiila kalibra 14,5 mm.

Osnovno naoružanje čini modifikovani britanski top 105 mm L7A3 sa gasnom kočnicom i termalnom oblogom cevi. U borbenom kompletu nalaze se ukupno 44 metka, od čega osam u kupoli, a ostatak u oklopnom telu ispod kupole. Ovakav smeštaj granata predstavlja veliku opasnost za posadu, jer pogodak u bok iz mitraljeza 12,7 mm može izazvati eksploziju municije i uništenje tenka.

Pored topa, Stingray je naoružan i sa dva mitraljeza - spregnutim M240 kalibra 7,62 mm i protivavionskim Browning M2HB kalibra 12,7 mm montiranim iznad pozicije komandira. Na kupolu su postavljena dva četvorostruka bacača dimnih kutija M257 kalibra 66 mm. Sistem za upravljanje vatrom DFCS firme "Marconi" je kompjuterizovan, ali u standardnoj varijanti ne podrazumeva stabilizator topa.



Za pogon se koristi dizel motor Detroit Diesel 8V-92TA, maksimalne snage 393 kW (535 ks) pri 2300 obrtaja u minuti. Sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima je razvijen na osnovu komponenti korišćenih na samohodnoj haubici M109. Vek gusenica iznosi oko 4000 pređenih kilometara.

U standardnu opremu tenka spada automatski protivpožarni uređaj, sistem NHB zaštite i radio uređaj.

Poboljšana varijanta vozila označena Stingray II razvijena je 1996. godine. Ovaj tenk ima novi sistem za upravljanje vatrom (preuzet sa tenka M1A1 Abrams) i dodatne oklopne ploče koje štite od pogotka projektila kalibra 23 mm. Do danas Stingray II nije uveden u serijsku proizvodnju.



TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Kalibar topa: 105 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 32 metka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2400 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 1100 metaka
Posada: 4
Masa praznog vozila: 19387 kg
Borbena masa: 21205 kg
Dužina sa topom napred: 9,3 m
Dužina oklopnog tela: 6,448 m
Širina: 2,71 m
Visina: 2,55 m
Klirens: 0,46 m
Snaga motora: 493 kW
Specifična snaga: 23,24 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,72 kg/cm²
Kapacitet rezervoara za gorivo: 757 l
Radijus kretanja: 483 km
Maksimalna brzina: 67 km/h
Gaz: 1,07 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,76 m
Savlađuje rov: 2,13 m
Uspon: 60 %
Bočni nagib: 40 %

PT-76 LAKI TENK





Prvi prototip ruskog lakog amfibijskog tenka PT-76 završen je 1951. godine, a serijska proizvodnja počela je osam godina kasnije u Volvogradu.
Pri konstruisanju vozila sve je podređeno postizanju što bolje plovnosti, pa je zbog toga tenk slabo oklopljen i naoružan topom relativno malog kalibra.

Konfiguracija vozila je klasična - upravno odeljenje sa mestom vozača nalazi se u prednjem delu oklopnog tela, kupola sa naoružanjem u sredini, dok je motorno-transmisiono odeljenje pozadi. Telo tenka je izrađeno varenjem čeličnih ploča, a oblikovano je tako da se obezbede što bolje amfibijske karakteristike. Debljina oklopa sa prednje strane tela je 14 mm, na bokovima 7 mm, sa prednje strane kupole 17 mm, na bokovima kupole 16 mm, a na zadnjoj strani kupole 11 mm.

U kupoli tenka nalaze se poslužilac i komandir koji je ujedno i nišandžija. Glavno naoružanje je top D-56T kalibra 76 mm sa olučenom cevi dužine 42 kalibra. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -4° do +30°, uz električno navođenje po azimutu i ručno po elevaciji. Maksimalna brzina gađanja je 6 do 8 metaka u minuti. U borbenom kompletu se nosi 40 metaka i to: kumulativni BK-354M, potkalibarni BR-354P, pancirni BR-350, pancirno-obeležavajući BZR-350B, trenutno-fugasni OF-350A. Sa topom je spregnut mitraljez kalibra 7,62 mm, sa 2000 metaka rezervi.



Vodom hlađeni V-6 dizel motor razvija maksimalnu snagu od 178 kW pri 1800 obrtaja u minuti. Snaga se prenosi preko mehaničke transmisije sa 5 stepeni prenosa za kretanje napred i jednim za nazad. Maksimalna brzina kretanja po asfaltnom putu je skromnih 44 km/h, a autonomija svega 250 km. Primenjen je sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima, a na prvom i šestom oslonom točku ugrađeni su i hidraulični amortizeri. Čelične gusenice imaju 96 članaka, a široke su 360 mm. Tenk ima mali specičan pritisak na tlo (0,479 kg/cm2), pa može da savlađuje teško prohodne terene kao što su npr močvare. Za pogon na vodi koriste se dva vodomlazna pokretača smeštena u zadnjem delu oklopnog tela. Maksimalna brzina plovljenja je 10,2 km/h, a tenk može da dejstvuje naoružanjem bez ograničenja i tokom savlađivanja vodenih prepreka. Radijus plovidbe je 120 km.

Tenkovi PT-76 uspešno su korišćeni u više lokalnih ratova uključujući i sukobe na prostorima bivše SFRJ. Danas se laki tenk PT-76 nalazi u naoružanju dvadesetak država, a jedan od korisnika bila je i bivša JNA.



TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 76,2 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Borbeni komplet topa: 40 metaka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2000 metaka
Posada: 3
Borbena masa: 14870 kg
Dužina sa topom napred: 7,625 m
Dužina oklopnog tela: 7,22 m
Širina: 3,140 m
Visina: 2,195 m
Klirens: 0,34 m
Širina gusenice: 0,36 m
Snaga motora: 178 kW
Specifična snaga: 11,97 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,479 kg/cm²
Radijus kretanja: 250 km
Maksimalna brzina: 44 km/h
Brzina plovljenja: 10,2 km/h
Savlađuje vertikalnu prepreku: 1,1 m
Savlađuje rov: 2,8 m
Uspon: 70%
Bočni nagib: 35%

Jugoslavenski tenk M 84





Tenk M84 razvijen je u bivšoj SFRJ na osnovu licencne dokumentacije za ruski tenk T-72M. Proizvodnja je otpočela 1983. godine, prva vozila su uvedena u naoružanje JNA godinu dana kasnije, a tenk je prvi put javno prikazan na vojnoj paradi 9. maja 1985. godine.
Koncepcija tenka je standardna, sa upravnim odeljenjem smeštenim u prednji deo vozila, borbenim odeljenjem u sredini i motorno-transmisionim odeljenjem u zadnjem delu oklopnog tela. Tenk ima tri člana posade - vozača, komandira i nišandžiju.

Mesto vozača (upravno odeljenje) nalazi se u prednjem centralnom delu oklopnog tela. Opremljeno je uređajima za upravljanje tenkom, pločom vozača sa neophodnim instrumentima i prekidačima, uređajima sistema za protivpožarnu zaštitu i sistema za NHB zaštitu. Vozač za osmatranje koristi tri periskopa - glavni TNPO-168V i dva pomoćna TNPA-65. Noću se umesto periskopa TNPO-168V može postaviti pasivni periskop PPV-2. Iznad sedišta vozača nalazi se poklopac kroz koji on ulazi i izlazi iz vozila. U prednjem delu tenka smešteni su još i akumulatori i rezervoari za gorivo.



Borbeno odeljenje - kupola nalazi se u srednjem delu vozila. Nišandžija je smešten u levom delu kupole, a desno od topa nalazi se mesto komandira. Osnovno naoružanje predstavlja top 2A46 sa glatkom cevi kalibra 125 mm. Polje dejstva po pravcu je 360°, a po elevaciji od -6°13' do +13°47'. Top se puni automatski iz obrtnog transportera kapaciteta 22 dvodelna metka, koji je smešten na podu borbenog odeljenja. U slučaju potrebe moguće je i ručno punjenje topa. Brzina gađanja je 8 metaka u minuti sa automatskim punjenjem, odnosno 2 metka u minuti sa ručnim punjenjem. Ukupno se u borbenom kompletu nalaze 42 metka i to tri vrste - kumulativno-obeležavajući, potkalibarno-obeležavajući i trenutno-fugasni.

Osnovni tip municije za borbu protiv tenkova je metak sa potkalibarno-obeležavajućim projektilom BM-9, odnsno BM-12. Projektil ima izuzetno veliku početnu brzinu - 1800 m/s, pa zahvaljujući svojoj velikoj kinetičkoj energiji probija oko 350 mm homogenog čeličnog oklopa na daljini od 2000 m. Masa metka je 19,5 kg, a masa projektila 5,67 kg. Prečnik penetratora je 44 mm, dužina 519 mm (545 mm kod BM-12), a masa 3,61 kg.



Metak sa kumulativno-obeležavajućim projektilom koristi se za borbu protiv tenkova i drugih oklopnih vozila na daljinama do 4000 m. Projektil mase 19 kg probija 500 do 550 mm homogenog čeličnog oklopa, a ispaljuje se početnom brzinom od 905 m/s.

Metak sa trenutno-fugasnim projektilom OF-19 efikasan je u borbi protiv utvrđenih objekta, zaklona, žive sile i neoklopljenih vozila. Masa metka je 32 kg, a masa projektila 19 kg, od čega 3,418 kg otpada na eksplozivno punjenje.

Na posebnom nosaču sa desna strane topa smešten je spregnuti mitraljez M86 PKT kalibra 7,62 mm. Efikasan domet protiv pojedinačnih ciljeva je 600 m, dok se grupni ciljevi efikasno uništavaju na daljinama do 800 m. Teoretska brzina gađanja mitraljeza je 650-750 metaka u minuti, a praktična 250 met/min. U borbenom kompletu se nalazi 2000 metaka (4 redenika sa po 250 metaka).

Na turelu komandira tenka postavljen je protivavionski mitraljez M87 NSVT kalibra 12,7 mm. Namenjen je za dejstvo protiv ciljeva u vazduhu na daljinama do 1500 m i ciljeva na zemlji udaljenih do 2000 m. Polje dejstva mitraljeza po pravcu je 360°, a po elevaciji od -5° do +75°. Praktična brzina gađanja je 150 metaka u minuti, teoretska 800 met/min, u borbenom kompletu se nalazi 360 metaka (6 redenika po 60 metaka). Za nišanjenje se koristi kolimatorska nišanska sprava K10-T.



Na tenku M-84 primenjen je sistem za upravljanje vatrom SUV-M84, koji je znatno povećao vatrenu moć u odnosu na tenk T-72. Sistem se sastoji od: dnevno-noćne nišanske sprave DNNS-2, komandnog bloka nišandžije (KBN), balističkog računara sa komandnom tablom računara, pojačivačke kutije sa podsistemima za upravljanje, razvodne kutije K-1, žiro bloka, meteorološkog senzora, davača brzine po pravcu, izvršnih delova za vertikalno i horizontalno navođenje, dnevno-noćne sprave komandira DNKS-2 i komandnog bloka komandira.

Glavni deo sistema za upravljanje vatrom je dnevno-noćna nišanska sprava DNNS-2 sa nezavisnom nišanskom linijom i stabilizacijom vidnog polja u obe ravni. Sprava ima tri kanala - dnevni, noćni i laserski. Dnevni kanal uveličava 3x i 7x i ima vidno polje od 20° (pri uvečanju 3x), odnosno 9° (pri uvećanju 7x). Noćni kanal sa pasivnim pojačivačem slike II generacije ima uvećanje 8,5x i vidno polje 5,4°. Laserski daljinomer omogućava merenje daljine u opsegu od 200 do 9995 m.

Računar SUV-a izračunava elemente za gađanje potkalibarnim i kumulativnim projektilima na daljinama od 200 do 4000 m, trenutno-fugasnim projektilima od 200 do 6000 m, spregnutim mitraljezom od 200 do 1500 m.



Sistem za upravljanje vatrom obezbeđuje stabilizaciju topa u obe ravni, sa tačnošću od 0,2 hiljadita po visini, odnosno 0,25 hiljaditih po pravcu. Brzina navođenja topa po pravcu je od 0,07 °/s do 18 °/s, a po elevaciji od 0,05 °/s do 3,6 °/s. Vozaču je omogućeno prinudno okretanje kupole, u slučaju da cev topa blokira njegov otvor za napuštanje vozila.



Komandir za osmatranje koristi dnevno-noćnu komandirsku spravu DNKS-2. Dnevni kanal uvećava 4,9x i ima vidno polje 10°, a noćni kanal sa pojačivačem slike uveličava 4,3x i ima vidno polje 10,9°. Sprava obezbeđuje osmatranje u sektoru 360° po pravcu, -8° do +12° po elevaciji.

Tenk je opremljen i nišanskim spravama za posredno gađanje.

Pored nišanskih sprava, za osmatranje se koriste i periskopi - nišandžija ima periskop TNP-165A, a komandir dva periskopa TNP-160 i dva TNPA-65.

U zadnjem delu oklopnog tela tenka M-84 nalazi se motor V46-6 snage 573,7 kW. Kod modela M-84A ugrađen je snažniji motor V46-TK snage 735 kW (1000 ks), čime je pokretljivost znatno poboljšana. Motor je četvorotaktni, 12-cilindrični, turboprehranjivani, višegorivi, a hladi se tečnošću. Mase je 1080 kg i zajedno sa pratećim uređajima zauzima 2,84 m3. Na pređenih 100 km troši 260 do 450 litara goriva, što znači da tenk sa jednim punjenjem goriva može da pređe 460 do 700 km. Za lako startovanje u zimskim uslovima motor je opremljen grejačem koji se uključuje pri spoljnim temperaturama nižim od +5 °C.

Transmisija je mehanička, sa planetarnim menjačima koji imaju hidraulično upravljanje. Menjači imaju 7 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad.

Gusenice su metalne, široke su 580 mm, imaju 96 članaka spojenih gumeno-metalnim šarnirima. Sa svake strane nalazi se po šest potpornih točkova i po tri točka nosača gusenica. Pogonski točak je pozadi, a lenjivac napred. Oslanjanje je pomoću torzionih vratila, sa hidrauličnim amortizerima na prvom, drugom i šestom oslonom točku.

Stepen oklopne zaštite tenka M-84 je isti kod ruskog tenka T-72M, dok varijanta M-84A ima stepen zaštite sličan tenku T-72M1. Kupola je izrađena od livenog čelika maksimalne debljine 410 mm, a kod verzije M84A u prednju polusferu uliven je segment od nemetala debljine 130 mm. Telo je sastavljeno varenjem ploča pancirnog čelika, dok je na prednjoj gornjoj kosoj ploči primenjen višeslojni oklop debljine 231 mm. Debljina bočnog oklopa je 80 mm u prednjem delu tenka, odnosno 70 mm u zadnjem delu. Na bokove vozila su postavljeni protivkumulativni gumeni štitnici ("suknje").

U tenk M-84 ugrađen je veliki broj pomoćnih i specijalnih uređaja: uređaj za stvaranje dimne zavese ubrizgavanjem dizel goriva u izduvnu cev motora, dvanaest bacača dimnih kutija, sistem za kolektivnu NHB zaštitu, radiološko-hemijski detektor DRHT, komplet za dekontaminaciju, protivpožarni uređaj sa 14 senzora, komplet za podvodnu vožnju (omogućava savlađivanje vodenih prepreka dubine 5 m, širine 1000 m, brzine toka 1,5 m/s), VHF radio uređaj dometa 20 km (15 km kada je tenk u pokretu), interfon, uređaj za samoukopavanje, uređaj za komprinovani vazduh.

Pored osnovnih varijanti M-84 i M-84A, razvijeno je i više posebnih verzija - M-84K (komandni tenk), M-84AB (izvozna varijanta prilagođena pustinjskim uslovima), M-84ABK (izvozni komandni tenk), M-84ABN (izvozni tenk sa navigacionim sistemom Teldix), M-84AI i M-84ABI (tenkovi za izvlačenje). U bivšoj SFRJ pokrenut je razvoj novog tenka Vihor na bazi vozila M84, a u Hrvatskoj je daljim radom na tom projektu nastao tenk Degman. U Jugoslaviji, odnosno Srbiji i Crnoj Gori je urađen projekat modernizacije tenka M84 koji između ostalog podrazumeva ugradnju reaktivnog oklopa. Slovenačka firma Fotona ponudila je komplet za modernizaciju sistema za upravljanje vatrom i osmatračkih uređaja "osamdesetčetvorke", a sličnu modernizaciju nudi i Hrvatska pod oznakom M-84A4 Snajper. Hrvatska firma "Đuro Đaković" je na šasiji "osamdesetčetvorke" razvila i lovac tenkova M95 Cobra.

Tokom ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ pokazalo se da je velika mana tenka M84 smeštaj municije u automatskom punjaču ispod kupole. Dešavalo se da projektil ispaljen iz ručnog bacača Zolja ili sličnog protivoklopnog sredstva probije relativno tanak bočni oklop "osamdesetčetvorke" i aktivira municiju smeštenu u automatskom punjaču. Tada dolazi do snažne eksplozije koja kompletnu kupolu diže u vazduh i odbacuje nekoliko metara od tela tenka. Isti problem karakterističan je za sve tenkove serije T-72 i došao je do izražaja tokom sukoba u Čečiniji i u Zalivu. Ova mana bi se eventualno mogla ublažiti poboljšanjem oklopne zaštite na bokovima ili "mokrim" smeštajem municije.

U vreme kada se pojavio, tenk M84A je bio sposoban da se ravnopravno nosi sa bilo kojim tenkom iz tog perioda. Međutim u proteklih 15 godina u svetu se pojavila nova generacija tenkova, tako da danas više ne spada u savremene tenkove. Oklopna zaštita nije dovoljna da zaštiti od današnjih protivoklopnih sredstava, a vatrena moć, odnosno probojnost projektila koji se nalaze u borbenom kompletu "osamdesetčetvorke" je premala da ozbiljnije ugrozi moderne zapadne ili ruske tenkove. Ovi nedostaci bi se mogli otkloniti modernizacijama - ugradnjom dodatnih ploča modularnog oklopa i kaseta reaktivnog oklopa, zatim razvojem novih tipova municije (pre svega potkalibarnih projektila sa penetratorom od teškog metala), modernizacijom sistema za upravljanje vatrom sa obaveznom ugradnjom termovizijskih kamera za nišandžiju i komandira, ugradnjom signalizatora laserskog ozračenja, savremene transmisije, novih sredstava veze, sistema za automatski prenos i prikazivanje podataka, novog protivpožarnog sistema...

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE (M84A)

Kalibar topa: 125 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 42 metka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2000 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 360 metaka
Posada: 3
Borbena masa: 41500 kg
Dužina sa topom napred: 9,53 m
Dužina oklopnog tela: 6,86 m
Širina: 3,57 m
Visina do krova kupole: 2,19 m
Klirens: 0,428 m
Širina traga gusenica: 3,37 m
Širina gusenica: 0,580 m
Dužina naleganja gusenica: 4,27 m
Snaga motora: 735 kW
Specifična snaga: 17,71 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,83 kg/cm²
Radijus kretanja: 460-700 km
Maksimalna brzina: 70 km/h
Srednja brzina po putu I reda: 50 km/h
Srednja brzina po makadamu: 40-45 km/h
Gaz bez pripreme: 1,2 m
Gaz sa pripremom od 5 minuta: 1,8 m
Podvodni gaz: 5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 1,25 m
Savlađuje rov: 3 m
Uspon: 66%
Bočni nagib: 55%

Leclerc OSNOVNI BORBENI TENK





Francuski tenk Leclerc razvijen je u firmi GIAT kao naslednik vozila AMX-30. Rad na projektu je počeo 1983, a prvih šest prototipova je kompletirano 1989. godine. Prvi serijski primerak završen je decembra 1991, a francuskoj vojsci je isporučen naredne godine.
Leclerc je prvi zapadni osnovni borbeni tenk sa posadom od tri člana, odnosno sa ugrađenim automatskim punjačem topa. Od konkurenata ga izdvajaju i manja masa i dimenzije, visoka pokretljivost, kao i veća dužina cevi topa.

Vozač je smešten u prednjem delu oklopnog tela sa leve strane. Njegovo mesto je opremljeno malim upravljačem (volanom) na kome su postavljene osnovne komande, razvodnom tablom, panelom monitora za očitavanje podataka o stanju motora, uređajem za orijentaciju i ručicom birača stepena prenosa. Vozač na raspolaganju ima tri periskopa, od kojih centralni Thomson-CSF Optronique ima dnevni i pasivni noćni kanal. Komande za upravljanje se do motorno-transmisionog odeljenja prenose električnim putem ("fly-by-wire"), a obezbeđena je rezervna mehanička veza koja se koristi u slučaju otkaza osnovnog sistema.

U zadnjem delu tela vozila nalazi se turboprehranjivani osmocilindrični dizel motor sa direktnim ubrizgavanjem SACM V8X snage 1100 kW pri 2500 obrtaja u minuti. Automatska hidromehanička transmisija u bloku SESM ESM 500 ima pet stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad, kao i neutralan položaj za okretanje u mestu oko ose vozila. Leclerc od 0 do 32 km/h ubrzava za samo 5,5 sekundi, a to vreme može biti skraćeno većim brojem obrtaja motora u mestu, a zatim uključivanjem menjača. Velika specifična snaga, sistem hidropneumatskog oslanjanja i dužina naleganje gusenica od 4,32 m obezbeđuju izuzetnu stabilnost i pokretljivost u terenskim uslovima. Pomoćna gasna turbina "Turbomeca" TM-307B se koristi za napajanje potrošača kada dizel motor nije u radu.

Komandir i nišandžija su smešteni u kupoli levo i desno od topa, u malim odvojenim prostorijama. Ovakav odvojen razmeštaj članova posade može imati negativan psihološki efekat u toku izvođenja dugotrajnih borbenih operacija.



Mesto komandira je opremljeno sa tri panela računarske jedinice vozila (VDU), glavnim panelom, panelima za upravljanje naoružanjem i radio uređajem. Za kružno osmatranje ima osam prizmi (periskopa), a svaka ima prekidač za dovođenje topa na liniju nišanjenja. Komandirova stabilizovana panoramska osmatračka sprava SFIM HL-70 ugrađena na krov kupole ima dnevni kanal, noćni kanal sa pojačivačem slike druge generacije i laserski daljinomer. Proizvođač navodi da je cilj moguće prepoznati na udaljenostima do 4 km, a identifikovati na 2,5 km. Nišandžija na raspolaganju ima stabilizovan nišan SAVAN 20 firme SAGEM, sa dnevnim kanalom uvećanja 2,5x i 10,5x, termovizijskom kamerom koja sliku prikazuje i na komandirovom displeju i Nd-YAG laserskim daljinomerom. Za osmatranje može da koristi tri periskopa, ali mu je vidno polje ograničeno na sektore ispred i desno od vozila.

Osnovno naoružanje je top GIAT CN 120-26 kalibra 120 mm sa cevi dužine 52 kalibra. Kompjuterizovani sistem za upravljanje vatrom omogućava korišćenje do šest različitih vrsta granata koje se automatski pune iz skladišta u zadnjem delu kupole. Kapacitet ovog spremišta je 22 granate, a ukupno se u borbenom kompletu nalazi 40 metaka 120 mm. Popunjavanje skladišta municijom može se vršiti iz unutrašnjosti vozila ili spolja, kroz vrata na zadnjem delu kupole, a za popunu sa 22 granate je potrebno 10-15 minuta. Automatski punjač razvijen u firmi Creusot-Loire obezbeđuje brzinu gađanja od čak 12 metaka u minuti, a u slučaju kvara moguće je i ručno punjenje topa (mada je to prilično spor proces). Firma GIAT tvrdi da je verovatnoća pogađanja cilja oko 95 % sa potkalibarnim projektilom početne brzine 1750 m/s na udaljensti od 2000 m, a sa kumulativnim projektilom početne brzine 1100 m/s ista preciznost se postiže na daljini 1500 m.





Sa topom je spregnut mitraljez kalibra 12,7 mm, a na krovu kupole se nalazi protivavionski mitraljez 7,62 mm kojim se može upravljati iz unutrašnjosti vozila. Sa svake strane kupole postavljeno je po devet bacača Galix kalibra 80 mm iz kojih se ispaljuju dimne kutije, protivpešadijske parčadne bombe i IC mamci.

Oklop Leclerc-a je višeslojni sa vazdušnim međuslojem i modularnog je tipa. Ovakvo rešenje omogućava zamenu oštećenih delova ili jednostavnu modernizaciju ako se kasnije razviju nove vrste zaštite. Celo vozilo je oblikovano tako da se maksimalno poveća verovatnoća odbijanja zrna, odnosno da se poveća ugao pod kojim projektil udara u tenk. Sva spoljna oprema je zaštićena i "uvučena" u strukturu osnovnog oklopa, a predviđeni su i poklopci za sve osmatračke i nišanske uređaje.

U standardnu opremu vozila spadaju sistem za NHB zaštitu i automatski protivpožarni uređaj. Na zadnji deo tela se u slučaju potrebe mogu postaviti dodatni rezervoari za gorivo.

Za potrebe naoružavanja armije Ujedinjenih Arapskih Emirata razvijena je posebna varijanta Leclerc-a prilagođena upotrebi u pustinjskim uslovima. Ova verzija ima produženo telo, motor MTU 883 V-12 snage 1100 kW (1500 ks), automatsku transmisiju Renk HSWL295 TM sa pet stepeni prenosa za kretanje napred i tri za nazad, povećan kapacitet rezervoara za gorivo, nešto drugačiju elektronsku opremu, novu panoramsku spravu komandira, poboljšane sisteme za ventilaciju i hlađenje, kao i dodatne oklopne suknje za zaštitu hodnog dela.

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE


Kalibar topa: 120 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 12,7 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 7,62 mm
Borbeni komplet topa: 40 metaka
Posada: 3
Borbena masa: 54500 kg
Dužina sa topom napred: 9,87 m
Dužina oklopnog tela: 6,88 m
Širina: 3,71 m
Visina do krova kupole: 2,53 m
Klirens: 0,5 m
Širina traga gusenica: 3,31 m
Širina gusenica: 0,635 m
Dužina naleganja gusenica: 4,32 m
Snaga motora: 1103 kW
Specifična snaga: 20,23 kW/t
Specifičan pritisak na tlo: 0,9 kg/cm²
Kapacitet rezervoara za gorivo: 1300 l
Radijus kretanja: 550 km
Maksimalna brzina: 71 km/h
Gaz: 1 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 1,25 m
Savlađuje rov: 3 m
Uspon: 60%
Bočni nagib: 30%