Efikasnost upotrebe protivavionskih topova po zemaljskim ciljevima, otkrivena je jos na pocetku Drugog svetskog rata. Stecena iskustva su primenjena i u kasnijim ratovima, pa i tokom ratova na prostoru bivse SFRJ. Kako cesto nije bilo ciljeva u vazduhu, zapocelo se sa primenom ovih orudja protiv zemaljskih ciljeva tj. pesadije i lako utvrdjenih objekata. Korisceni su svi modeli PA topova iz JNA inventara u kalibrima 20, 30, 37 , 40 i 57mm, vucenih ili samohodnih verzija. Ipak jedan model se posebno istakao i upamcen je po svojoj efikasnosti na bojnom polju: Praga, samohodni dvocevni top kalibra 30mm. Gotovo da nije bilo TV izvestaja iz Hrvatske, Bosne ili kasnije Kosova, a da u kadru nije bilo i neke Prage. Ovo lako oklopno vozilo je pored nesporno efikasne vatre imalo i veoma jak moralni ucinak:
Pesadija je rado nastupala ako su podrsku davale Prage, a veoma karakteristican zvuk paljbe i vatrena moc su delovali porazavajuce na neprijateljsku pesadiju. Jako su bile efikasne u podrsci oklopnih vozila, dejstvu po utvrdjenim tackama, eliminaciji snajperista, odbijanju masovnih pesadijskih napada... Zaista puno pohvala za jedno inace u osnovi protivavionsko oruzje. Samohodni top M-53 Praga nastao je pocetkom pedesetih godina u Cehoslovackoj, a sam projekat topa je pod nemackom kontrolom razvijan jos od pocetka Drugog svetskog rata, za potrebe PA odbrane podmornica. Tokom rata izradjena je manja kolicina, na dvoosvinskom lafetu ali za potrebe kopnene armije. Nakon rata Cehoslovacka armija se ponovo zainteresovala za projekat i konacno 1953. god ovo orudje je uvedeno u naoruzanje pod oznakom Vs.53/59, a ubrzo je postalo poznato po nadimku ''Jestjerka'' (gusterica). Osnovu je cinio terenski kamion Praga V3S, na koji je ugradjena oklopljena karoserija i dvocevni top. Oklop je stitio od puscanih kalibara i krhotina projektila. Za ovo vozilo se zainteresovala i bivsa JNA, a prvi primerci su isporuceni 1969. god i uvrsteni u naoruzanje pod oznakom M-53/59.
Nakon 1973. ova vozila su isporucivana sa poboljsanjima na sistemu veze, elektroinstalacijama, agregatu i nisanskim spravama, pa su ova vozila oznacavana M-53/70. Popularno, zargonsko ime za sva ova vozila je bilo jednostavno ''Praga'', po imenu fabrike koje je proizvodila kamion. Ukupno je do pocetka osamdesetih godina nabavljeno 789 vozila. Prage su ulazile u sastav mesovitih art. raketnih diviziona PVO, brigada kopnene vojske.Obicno bi ovakav divizion bio sacinjen od 12 vozila M-53 i baterije PA raketa Strela 1M. Krajem sedamdesetih izradjen je opsezan projekat modernizacije, koji je predvidjao ugradnju nove nisansko-racunarsko-pogonske grupe italijanskog porekla Galileo P-36 (domaca oznaka J-171, sprava je cinio frikciono-tahometrijski racunar, opticka nisanska sprava, hidraulicni servo uredjaj, mehanizam za pokretanja i upravljacki mehanizam). Ovi uredjaji su se vec proizvodili licencno u Jugoslaviji i korisceni su na ''trocevcima'' M-55A4. Posle ispitivanja 1980. god. usvojena je varijanta sa elektromotorom. Povecanje vatrene moci je bilo veoma veliko: standardnoj bateriji Praga od 6 orudja trebalo je u poligonskim uslovima oko 2.000 metaka za unistenje jednog cilja, a sa uredjajem J171, tri orudja i 1.000 metaka. Modernizacija je usvojena uz dodatnu oznaku J171, ali se na tome i ostalo jer se cekalo na rezultate sledeceg koraka modernizacije koji je predvidjao ugradnju lasersko racunarske grupe, koja bi omogucila uvezivanje baterije Praga sa nisansko-osmatrackim radarom M-85 Zirafa. Paralelno je tekao razvoj sa dve nisansko - racunarke grupe:
Jedna je bila Svedskog porekla, a jedna domaceg. Ovom modifikacijom efikasnost bi porasla i do osam puta, a uspesan domet i do 3.500 metara (naspram 2.000 koliko su praksi mogle ''obicne'' Prage). Plan je predvidjao modernizaciju u tri koraka: U periodu 1984-1990 na 720 vozila trebali su biti ugradjeni, novi, snazniji domaci motori. Zatim bi pocev od 1985. na 350 vozila bio ugradjen sistem J171, a na ostalih 350-370 i lasersko-racunarska grupa. Sa realizacijom plana se kasnilo. narocito nakon davanja prednosti drugim projektima, pa je samo na manji broj ugradjena nova oprema. Raspad SFRJ, ubrzo nakon toga, stavio je tacku na svaki dalji pokusaj modernizacije.
Bila i ostala strah i trepet za vazduhoplove u niskom letu kao i za bunkere mitraljeska gnezda osmatracnice kao i za borbena vozila kako na kopnu tako i na vodi !
ReplyDelete