Jedna od legendi splitskog Hajduka i fudbalski reprezentativac SFRJ, Zlatko Vujović, govori o smrti Josipa Broza Tita, prekinutoj utakmici Hajduk – Crvena zvezda igranoj četvrtog maja 1980. godine, na dan Titove smrti, kao i osjećanjima građana Jugoslavije
Svi smo znali da je Tito na samrti, ali nas je vest koju smo dočekali na terenu sve dotukla. Plakao sam kao kiša, kaže Boško Đurovski o danu kad je preminuo Josip Broz Tito i prekinutog derbija Hajduk - Crvena zvezda.
Plaču navijači, plaču igrači, plaču i sudije... Kolektivni jecaj se 4. maja 1980. prolomio Jugoslavijom, a kao jedno od svedočanstava koliko je smrt Josipa Broza Tita potresla zajedničku državu uzima se prekinuta utakmica Hajduk - Crvena zvezda, u Splitu.
Tačno 35 godina kasnije akteri kultnog duela ističu da ih je vest o smrti Tita iskreno pogodila i da se na stadionu Poljud nisu pretvarali pred TV kamerama, već da je njihova reakcija bila prirodna. „Jeziv trenutak. Svi smo znali da je Tito na samrti, ali nas je vest koju smo dočekali na terenu sve dotukla. Plakao sam kao kiša. Lepo se živelo u vreme Broza i nije se obraćala pažnjana to ko je Srbin, Hrvat, Makedonac, Slovenac ili Bosanac. Nikad više nećemo imati taj osećaj jedinstva. Zbog toga pamtim i ne stidim se suza za Titom“, ističe Boško Đurovski, u to vreme prvotimac crveno-belih.
Derbi između Hajduka i Crvene zvezde prekinut je u 15.05, pri rezultatu 0:0, kad je spiker na stadionu objavio da je posle duže bolesti preminuo prvi čovek države. Ostalo je sećanje da je ta informacija doslovce pokosila braću Vujović (Zorana i Zlatka) koji su od tuge pali na travu. „Ko kaže da nije plakao za Titom taj laže! Uostalom, postoje TV snimci, fotografije... Od istorije se ne može pobeći, niti ima razloga za nečim takvim. Moj brat Zoran je pao na kolena, ja sam ronio suze, oko srca me steglo. Uz rame su mi stajali i fudbaleri Crvene zvezde: Pižon, Šestić, Đurovski, Borovnica, Ljukovčan... I njima je bilo teško“, priseća se Zlatko.
Nekadašnji reprezentativac Juoslavije objašanjava i kako je reagovala publika neposredno po prekidu derbija. „Nikome više nije bilo do fudbala, utakmica je odložena. Kući sam krenuo peške, bio sam deo te ružne povorke od 50.000 mutavih ljudi. U toj gužvi nije se začula nijedna sirena automobila, bilo je kao u pozorištu. Vladala je jeziva atmosfera. Te noći nisam mogao da spavam.
Svi smo se pitali:
„Šta će biti sa našom državom posle Tita?“ i „Ko će nas voditi?“.
Iz doba sreće prešlo se u veliku neizvesnost, iako raspad Jugoslavije tada nikome nije padao na pamet. Ni u ludilu. I evo dokle smo došli. Sve je razbucano. Kad vidim na šta liče hrvatska i srpska liga i sad mi dođe da zaplačem“, kaže Zlatko Vujović.
Covek je apsolutno u pravu. Medjutim, danas se mnogi stide tih njihovih suza i ne priznaju da su plakali. Valjda je takva moda lazi i obmana. Plakali su svi i plakace i dalje za tim vremenima.
ReplyDelete