T 62

Odgovor Zapada na moćni top kalibra 100 mm D-10T bio je uvođenje topa kalibra 105 mm, čuvenog i proverenog britanskog topa L7, što bi tenkovima sa Zapada trebalo da da primat, bar što se tiče vatrene moći. Sovjetski stručnjaci nisu spavali, jer iako je široka javnost mogla videti novi sovjetski tenk T-62 tek 1965. godine na paradi, on se serijski počeo proizvoditi već od kraja 1961. godine. 

Prvo iznenađenje bila je znatno niža kupola nego kod T-55 sa topom većeg kalibra i u početku nedefinisanim poklopcem na zadnjem delu kupole. Kasnije je, na u ratu zarobljenim primercima ustanovljeno da se radi o novom topu kalibra 115 mm, ali sa neolučenom – glatkom cevi. 

Sovjeti su kad su krenuli u razvoj tenka T-62 odlučili da ga opreme topom 115 mm U-5TS Molot (2A20 Rapira). Ovaj top bio je sovjetski odgovor na top L7. 

Krajem 1960. godine Sovjeti dobijaju jedan američki tenk M60A1 pod vrlo neobičnim okolnostima, naime jedan iranski dezerter je prevezao tenk na sovjetsku teritoriju. 

Ispitivanje tog tenka je bilo vrlo intezivno. Po priči, tadašnji maršal Čujkov je bio vrlo besan kada je saznao da američki tenk ima top 105 mm i da sovjetski top od 100 mm nije mogao da probije čeoni oklop kupole tenka M-60. 

Zato je u novi tenk Objekat 430 čiji je razvoj vodio Morozov u Harkovu ugrađen top 100 mm D-54 sa glatkom cevi. To je bio prvi tenkovski top na svetu sa glatkom cevi, a njegove performanse su bile nešto bolje od topa 100mm D-10 sa olučenom cevi koji je bio ugrađivan na tenk T-55. 

Razvoj novog tenka Objekat 432 odmah je započet sa novim topom od 115 mm sa glatkom cevi. Takođe projektni tim u fabrici Vagonka u Njižnji Tagilu dobija zadatak razvoja tenka na bazi produženog tela tenka T-55. Kao rezultat toga, proizašao je tenk Objekat 166 sa topom od 115mm a kasnije i Objekat 167, na kome je primenjen poboljšan sistem vešanja. 

Međutim, zbog neophodne brzine u naoružanje je uveden jednostavniji model Objekat 166, koji serijski počinje da se proizvodi od kraja 1961. godine pod nazivom - TENK T-62. 

Morozovljevi projekti osnovnog borbenog tenka bili su spremni za prikazivanje Hruščovu 1962. godine, kada mu je prikazan Objekat 432. 

Posebna novina na tom tenku je bio motor 5TD sa suprotnosmernim klipovima. Istovremeno na Hruščova vrši pritisak i tim iz Vagonke sa svojim Objekat 167 modelom što je u suštini bio T-62 sa novim vešanjem, pa se čak na njega stavljaju i POVR koje je Hruščov obožavao. 

Inače, to nije prvi put da su Sovjeti imali rakete na tenkovima u vidu, naime na tenku Objekat 775 koji je razvijen u Čeljabinsku, raketa je ispaljivana iz topovske cevi, dok je na par projekata primenjivan sistem šinskog lansiranja raketa (Tada je Hruščov izbegao da donese konačnu odluku čekajući šta će biti sa daljim razvojem tenka sa raketnim naoružanjem. Dolaskom na vlast Leonida Brežnjeva menja se stav prema tenkovima i oklopnoj tehnici i to bitno. Tada se izbor koncepcije rešenja tenka i prioritete opremanja vojske pruzimaju nadležni iz vojske i industrije. Tada je odbačen koncept tenka sa raketnim naoružanjem, i nastavljen samo rad na ispaljivanju raketa iz topovskih cevi koji se vodio u projektantskom birou A. Raspletina u Tuli i kao rezultata toga razvoja sredinom sedamdesetih godina pojavljuje se vođena raketa Kobra koja se ispaljivala iz cevi kalibra 125mm.). 

Prvi put tenk T-62 upotrebljen je u borbama tokom pograničnog sukoba SSSR i Kine 1969. godine. Nakon toga tenkovi T-62 učestvovali su u gotovo svim sukobima na planeti. 

Tokom Jom-Kipurskog rata tenk T-62 bio je veoma opasan protivnik izraelskim tenkovima. Međutim, i pored svega Izraelci su zarobili nekoliko stotina ovih tenkova od Sirije. Prvo su ovi tenkovi u Izraelu označeni kao Tiran-3, da bi nakon modernizacije označeni kao Tiran-6. 

Sovjeti su ove tenkove koristili tokom rata u Avganistanu od 1979. do 1989. godine. 

Tokom 1982. godine Libija se sukobila sa Čadom, gde je libijska vojska koristila ove tenkove protiv naoružane milicije Čada. Ovaj sukob je poznat i kao Tojota rat. 

Kuba je ove tenkove koristila protiv trupa JAR, tokom građanskog rata u Angoli. Korišćen je i u Etiopiji tokom građanskog rata. Tenk je korišćen i tokom Iračko-iranskog rata i tokom rata u Zalivu 1990/91. godine, tokom građanskog rata u Libanu i tokom sukoba na prostoru bivšeg SSSR. Noviji slučajevi upotrebe ovog tenka su američka intervencija u Avganistanu 2001., u Iraku 2003., ruska intervencija protiv gruzijskih snaga 2008., kao i današnji sukob u Libiji. 

TT-podaci za tenk T-62 

Borbena masa tenka: 40 tona. 

Dužina tenka sa topom napred: 9,33 m. 

Dužina tela tenka: 6,63 m. 

Visina: 2,39 m. 

Širina: 3,30 m. 

Debljina oklopa: 15-80-242 mm. 

Tip motora: V-55-5. 

Snaga motora: 427 kW. 

Specifična snaga motora: 10,67 kW/t. 

Maksimalna brzina na putu: 50 km/h. 

Rezervoar za gorivo: 960 litara u unutrašnjim rezervoarima. 1360 litara sa dva 200-litarska dopunska rezervoara (bureta). 

Radijus dejstva: 600 km (450 km sa gorivom u rezervoarima, sa dva dodatna 200-litarska dopunska rezervoara do 650 km.). 

Prelazi rov širine: 2,75 m. 

Prelazi vertikalnu prepreku visine: 0,83 m. 

Savlađuje vodenu prepreku do dubine: 5 m. 

Savlađuje uspon: 60%. 

Savlađuje nagib: 30%. 

Kalibar topa i tip: 115 mm U-5TS. 

Borbeni komplet za top: 40 granata. 

Broj mitraljeza kalibra 7,62 mm i tip: 1x PKT. 

Broj mitraljeza kalibra 12,7 mm i tip: 1x DŠK (opciono). 

Borbeni komplet za mitraljeze: 2500 metaka 7,62 mm i 300 metaka 12,7 mm. 

Stabilizacija topa: ima. 

Nišanska sprava: optička. 

Računar: nema. 

Posada. Četiri člana. 

Verzije: T-62, T-62K, T-62D, T-62D1, T-62M, T-62M1, T-62M1-1, T-62M1-2, T-62M1-2-1, T-62MV, tenk bacač plamena Impuls-2M.