Kako je SFRJ tajno pravila nuklearnu bombu

Karijera Božidara Matića bila je neraskidivo vezana za tu kompaniju na čijem je čelu bio od 1989. do 1993. godine.

- Kad je počeo nuklearni program u Energoinvestu, nisam u to bio upućen. Saznao sam to na čudan način kad sam se 1985. vratio u Energoinvest nakon što sam četiri godine bio rektor Univerziteta u Sarajevu. Postavili su me tada za potpredsednika za istraživanje i razvoj. Energoinvest je imao 11 istraživačkih centara, od kojih je šest bilo, prema ondašnjoj kvalifikaciji, na nivou instituta. Iako sam pre bio direktor jednog od tih instituta i sarađivao s ostalima, odlučio sam obići svaki od instituta kako bih se bliže upoznao s time što se radi - priča Matić za Jutarnji list.

Kako je naveo, u jedan deo zgrade ITEN-a, Instituta za termotehniku i nuklearnu tehniku, nisu ga pustili.

- Rekli su mi: "Ovde se radi jedan projekt. Prema ugovoru, projekt ne može videti nitko osim onih koji imaju dozvolu za to". Kad su mi rekli da ne mogu dobiti uvid u projekt koji se radi u ITEN-u, pomislio sam da je to povezano s vojskom. Rekao sam da mi ne mogu kao potpredsjedniku Energoinvesta kriti što se radi u institutu. Na to su mi rekli da se slažu i da će tražiti da me se stavi na popis onih koji imaju pristup projektu - kaža Matić.

Priznao je da nije dočekao da dobije pristup tajnom projektu u ITEN-u jer ga je Branko Mikulić, tadašnji predsednik jugoslovenske vlade, pozvao u Beograd.

- Mikulić je formirao novo Savezno izvršno veće (SIV) u kome se pojavio novi resor koji pre nije postojao na saveznom nivou: nauka i tehnologija. Prihvatio sam poziv, a kad smo radili program čime će se baviti novoosnovani Savezni komitet za nauku i tehnologiju, tamo nije ušla nuklearna tehnologija. Postavili smo druge ciljeve - naglasio je Matić.

Ipak, kao savezni ministar za nauku vremenom je sazna o jugoslovenskom nuklearnom programu, ali, kako to kaže, iz "druge ruke".

Probe od Širokog Brijega do Herceg Novog

Matić navodi i da je bilo zamišljena i projektovana i raketa dometa 300 kilometara, ali je rat onemogućio njenu realizaciju.

- Za eksperimentisanje tom raketom bio je određen teren od Širokog Brijega do Herceg Novog. Taj slabo naseljeni potez je nekakvim urbanističkim planovima bio rezervisan za eksperimentiranje raketom i tamo se nije smelo ništa graditi. Kada je priprema za tu raketu bila u toku, Jugoslavija je poslala čoveka da vidi kako idu pripreme u Iraku. Tada je nastao prvi nesporazum. Projekat je u Iraku vodio Sadamov zet, inače čovek visokog obrazovanja stečenog na Zapadu. A mi smo poslali našeg doktora nauke sa Stanforda. Bio je to susret dva jaka ega. Kad se naš čovek vratio, napisao je negativan izvještaj jer je njegov ego bio pogođen - ispričao je Matić.