Nečujni za Šestu flotu
U godini u kojoj se obeležava sedam i po decenija podmorničarstva, šest podmornica Ratne mornarice pluta privezano u tivatskoj luci
U slavnim danima bili su nečujni i za Šestu flotu. Vladimir Milatović, penzionisani kapetan bojnog broda, seća se kako je kada je bio mladi potporučnik, u podmornici "Heroj " 1974. godine, čekao na
dnu Jadrana moćni američki konvoj. Iznad jugoslovenske podmornice plovio je nosač aviona mornarice SAD, okružen impozantnom pratnjom. U mnogo slučajeva jugoslovenske podmornice čekale su na dnu međunarodnih teritorijalnih voda, znajući da će proći sovjetske, nemačke,
britanske ili francuske flote. Specijalisti hidroakustičari snimali su "šumove" stranih brodova. Svaka zategnutost u Mediteranu, ili bilo gde u svetu, bila je signal za uzbunu u 88. flotili podmornica:
kada je ubijen Aldo Moro, kada je tršćanska kriza bila na vrhuncu, u vreme egipatsko-izraelskog rata. Staviš glavu u vodu i čuješ šta se dešava u Sueckom kanalu. Gledali su kroz periskop i teretne
brodove koji plove ka Pločama ili Puli, natovareni oružjem za Hrvate ili muslimane. Ali, upotreba podmornica u borbenim operacijama je, pre svega, politička odluka. Tokom rata protiv NATO-a, jugoslovenske podmornice takođe nisu isplovljavale. Procenjeno je da bi eventualni podmornički napadi na brodove NATO-a bili samoubilački.
Nema ronjenja
Dok se ove godine obeležava 75 godina podmorničarstva u Srbiji i Crnoj Gori, šest podmornica Ratne mornarice plutaju u pomorskoj bazi u Tivtu, dok su još dve konzervisane. Hrvati su se domogli samo podmornice "Zeta" koja se nalazila na generalnom remontu u hali brodogradilišta
specijalnih objekata u Splitu, gde su i građene sve naše podmornice od 1966. godine. "Nema ronjenja, nema kvalitetne obuke, nema napredovanja, nema usavršavanja. Jedinica se lagano gasi,
iako je najstarija u mornarici", kaže penzionisani pukovnik Milan Komar o trenutnom stanju u podmorničkoj flotili. Komar je proveo 6.800 časova pod vodom, preplovio 34.000 milja u podmornici za 10 godina, plus pet godina u komandi flotile. U "rubinovoj" flaši čuva morsku vodu
sa dubine od 303 metra. Popili su vinjak negde na dnu, a onda su ga natočili vodom, za uspomenu.
CCVO Beograd Press Clipping – 26.decembar 2003. – 2.januar 2004.
Milatović je bio dugogodišnji komandant odreda diverzantskih podmornica. On je čovek za koga može da se kaže da je bukvalno preko glave preturio nekoliko nosača aviona, razarača i krstarica.
Dvojica penzionisanih pukovnika su nosioci podmorničke "zlatne značke", prestižnog znaka pripadnika elitnih mornaričkih jedinica. Nedavno su na jednom beogradskom splavu proslavljali Dan podmorničarstva, sa još šezdesetak kolega. Oni su zabrinuti za budućnost slavne jedinice.
Pukovnici Milatović i Komar tvrde da od sredine devedesetih počinju problemi sa neredovnim održavanjem podmornica, da su tadašnji referati čelnih ljudi mornarice, puni priča o borbenoj moći podmornica, zapravo, "bili lažni izveštaji i lakirovka". Prema njihovim rečima, admirali su
svojevrstan performans 2000. godine priredili i tadašnjem načelniku Generalštaba, kada su organizovali ronjenje podmornicom, a ovaj obećao da će se lično angažovati da za godinu dana podmornice budu u top formi.
Sada se, međutim, ne zna čak ni da li su nam potrebne podmornice! General u penziji Blagoje Grahovac, savetnik predsednika državne zajednice SCG, zalaže se za ukidanje Ratne mornarice.
Može da prođe i obalska straža. Komar podseća da više admirala, komandanata i načelnika, takođe penzionera, mirno drema po elitnim beogradskim naseljima. Dok uživaju u svojoj harizmi morskih
vukova, podmornice prepuštaju njihovoj sudbini. "Postojeći kadar u 88. flotili podmornica je odan,požrtvovan i veoma profesionalan, željan zadataka na moru, ali te njihove želje nemaju odjeka dalje
od Lovćenskih strana. Obim zadataka koje trenutno izvršavaju i obučenost su na krajnjoj granici tolerancije zbog opšte neispravnosti pogona nastale potpunom istrošenošću akumulatora. Niko od članova posade nije obučen za spasavanje bilo kojim postupkom iz zaronjene podmornice, a
poligona za ovu vrstu obuke nema u Srbiji i Crnoj Gori", kažu pukovnici. Milatović upozorava:"Podmorničari su realno jedina pomorska i uopšte vojna jedinica koja može da se upotrebi na daljinama gde ni jedna druga jedinica koju poseduje ova država ne može".
Doček u Boki
Bivša Jugoslavija je bila jedna od 11 zemalja u svetu koja je proizvodila podmornice. Kada su,deset godina nakon stvaranja Kraljevine Jugoslavije, u Engleskoj sagrađene prve dve naše podmornice koje su dobile ponosna imena: "Hrabri" i "Nebojša", predstavljale su najmoderniju i
najelitniju snagu Kraljevske mornarice. Podmornice nisu bile "oklopna korita".Naše prve podmorničare je iz Tivta za Englesku odvezao jedan pomoćni brod Kraljevske ratne mornarice, a burno su ih sa obale u Tivtu pozdravile i druge jedinice. Posle uspešne obuke i prvih vožnji i ronjenja naše podmornice i matični brod su 11. marta 1928. godine napustile engleske vode.Doček u našim vodama, u Boki 8. aprila 1928. godine, bio je veličanstven. Prve pozdrave podmorničarima "doneo je" hidroavion, a zatim je došla u susret flota, pa Eskadra hidroaviona, uz veliko oduševljenje čitavog naroda Boke Kotorske.Obe podmornice su sa matičnim brodom činile prvu podmorničku grupu koja je poslužila za obuku više generacija podmorničara. Odmah posle nabavke ovih podmornica iz Engleske ugovorene su i izgrađene još dve modernije u Francuskoj.
Bile su to podmornice "Smeli" i "Osvetnik" koje su sa svojim matičnim brodom uplovile u Boku četvrtog decembra 1929. godine i činile drugu podmorničku grupu. Od četiri podmornice koje je imala Kraljevska mornarica, samo je podmornica "Nebojša" preživela rat. Tokom prvih dana rata ona je zatečena na krstarenju koje se po naređenju Vrhovne komande prekida 12. aprila 1941. godine, da bi već uveče 17. aprila isplovila iz Kotora za Grčku, a zatim i za Aleksandriju. U toku rata je plovila pod jugoslovenskom zastavom i pod komandom britanske mornarice. Služila je za obuku savezničkih protivpodmorničkih brodova i aviona. Ostale tri podmornice su tokom rata zaplenili neprijatelji, pa je jedna raspremljena, a dve potopljene.
Posleratno podmorničarstvo počinje povratkom podmornice "Nebojša" u zemlju 1946. godine, koja je iste godine delimično remontovana i uvršćena u flotnu listu. Zbog dotrajalosti vitalnih uređaja i mehanizama, podmornici je bilo zabranjeno zaronjavanje, pa je samo služila za specijalističku obuku podmorničkih kadrova i posada površinskih brodova. Pod imenom "Tara" izbrisana je iz flotne liste i rashodovana 1953. godine. "Svaki podmorničar je u karijeri imao bar jednu kritičnu situaciju u toku podvodnih zadataka", kaže Komar. Ova situacija, međutim, može biti najopasnija.
Da li će podmornice zauvek ostati na suvom?
No comments:
Post a Comment