ATENTAT NA TITA U SAD: Četnička zaseda u Njujorku

Dragiša Kašiković sa saradnicima probio se do Josipa Broza, ali im se isprečio Mlađa Mladenović sa pištoljem i rekao: „Dogovorite se ko će prvi“

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito svakako je na ovim prostorima osoba koja je najčešće bila meta atentatora. Lovili su ga pripadnici i četničke i ustaške i albanske emigracije, ali i Staljinovi agenti. Svaki njegov put po svetu pratili su pokušaji atentatora da mu dođu glave. 

Tako je bilo 1963, kada je četnička emigracija rešila da Tita likvidira prilikom njegove posete Americi, koja je trajala od 16. do 25. oktobra.

 Stoiljko Kajević i Nikola Kavaja Stoiljko Kajević i Nikola Kavaja

Glavni organizator atentata bio je Dragiša Kašiković, lider političke emigracije u SAD sedamdesetih godina i urednik lista Sloboda. Za saradnike je izabrao Nikolu Kavaju i Ljubišu Milovanovića.

Josipa Broza prvo su vrebali u Meksiku, ali im se nije ukazala prilika. Za njime su se vratili u Njujork i pred hotelom „Voldorf Astorija“ organizovali demonstracije emigranata. Njujorška policija bila je prema njima prijateljski nastrojena jer je Tito za njih bio mrski komunista. Dozvoljavali su demonstrantima, sve pravdajući to demokratijom, da drže u blokadi hotel i čak ih nisu sprečili da upadnu na sprat na kom je bio Titov apartman.

I uspeli su da dođu do Titovog salona, ali im se tu isprečio Mlađa Mladenović, u to vreme naš konzul u Vašingtonu. Mladenović je kao partizan bio ranjen u Drugom svetskom ratu. Posle oslobođenja igrao je u Zvezdi sa Dragoslavem Šekularcem, pa se bavio moto-trkama, zatim radio u AMS Srbije, a odatle otišao u diplomatiju. Bio je konzul u Grčkoj, Njujorku, Vašingtonu... Sa pištoljem u ruci sačekao je atentatore na vratima i rekao: „Dogovorite se koji će prvi!“ Ovi su se vratili, a Mladenović je od Tita dobio zlatan sat.

Demonstracije emigranata bile toliko glasne da je Tito morao da otkaže prijem u „Voldorf Astoriji“. Situaciju je preokrenuo dolazak grupe od oko dvadeset naoružanih jugoslovenskih mornara sa naših brodova usidrenih u njujorškoj luci, koji su „počistili“ demonstrante, što je predstavljalo blamažu za njujoršku policiju.

Četnici nisu hteli tako lako da odustanu. Dobivši dojavu da će Maršal izaći u šetnju, čekali su ga na ulici. Nikola Kavaja bio je prerušen u popa, verujući da će tako lakše proći pored policije do Tita. Ali poučeno dotadašnjim iskustvom, jugoslovensko obezbeđenje bilo je isuviše gusto da bi se iko probio kroz zabranjenu zonu. Tri crne limuzine u kojima su bili predsednik i njegova pratnja projurile su takvom brzinom da atenatatori nisu stigli ni da vide u kojoj je Tito. Kavaja je pričao da je bio spreman da se baci na haubu i puca u Tita...

 Dragiša Kašiković Dragiša Kašiković

Policija ih rasterala

Novi atentat Kavaja i Kašiković nameravali su da organizuju 1971, prilikom Titove ponovne posete Americi. Hteli su opet da organizuju demonstracije i iskoriste gužvu, ali policija je već bila promenila odnos prema četničkim emigrantima. Bez milosti ih je rasterala iz okoline Titove rezidencije...

Nikola Kavaja je 1979. u Njujorku kidnapovao avion „boing 727“. Preteći da će avion dići u vazduh, on je od vlasti SAD tražio da se iz zatvora oslobodi njegov drug Stoiljko Kajević. Kavaja je planirao da se otetim avionom zaleti u zgradu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu, a Kajević je trebalo da mu pokaže koja je to zgrada. Ali Kajević nije hteo da izađe iz zatvora, a Kavaja je osuđen na 40 godina robije. Iz zatvora Alkatraz pušten je posle 20 godina. Vratio se u Srbiju 1997. i umro 2008.

Dragiša Kašiković i njegova osmogodišnja poćerka su 1977. u Čikagu izmasakrirani nožem. Počinioci ovog zločina nisu otkriveni, ali potomci četničke emigracije veruju da je to bila odmazda Udbe.