Pod okriljem Ujedinjenih nacija, Gavra Gavrić iz Inđije je pre 55 godina prvi kročio na tlo Sinaja gde je kao prvi među trideset vojnih policajaca bio prethodnica i pripremao teren za 700 jugoslovenskih vojnika. Sedam meseci smo pod plavim šlemovima bili na liniji razgraničenja, štitili egipatski narod od Izraelaca i pomagali im da prežive, kaže Gavrić, penzioner iz Inđije.
U Inđiji živi čovek koji je sticajem okolnosti prvi kročio na tlo Egipta davne 1956. godine. Gavra Gavrić je bio komandir prvog odeljenskog voda, prvi u grupi od trideset jugoslovenskih vojnih policajaca koji su došli mesec dana ranije pre vojske da pripreme teren za dolazak mirovnjaka na Sinaj, na liniju razgraničenja Egipta i Izraela.
- Najnovija dešavanja u Egiptu oživela su slike iz prošlosti, slike koje sam zatekao na egipatsko-izraelskoj granici pre 55 godina na Sinaju. Pod okriljem Ujedinjenih nacija proveo sam tamo sedam meseci, a potom još pet meseci bio u pratnji vojne pošte koja je upućivana našim vojnicima avionom na relaciji Beograd - Kairo. Nas trideset iz Jugoslavije bili smo prethodnica sa zadatkom da pripremimo teren za dolazak 700 jugoslovenskih vojnika, a zatim je stigla vojska iz drugih zemalja - kaže Gavra Gavrić i dodaje:
- Zaštiti nedužni narod bila je naša misija mira. Tada sam imao 21 godinu, bio je ovo moj prvi odlazak u inostranstvo. Jedino što sam znao o Egiptu bilo je da je tamo toplo. Vojsku sam služio u Zemunu, zatim sam premešten u Pančevo gde sam pohađao školu za vojne policajce. Jednoga dana su nas obavestili da će 30 odabranih vojnih policajaca ići kao prethodnica jugoslovenskog odreda na Sinaj. Jugoslavija i Tito su u araposkom svetu bili simboli mira, otuda su nas slali da idemo prvi, toplo su nas dočekali, seća se Gavrić.
O tome da su ih Egipćani odista toplo dočekali svedoči fotografija koja je tada obišla svet. Bila na naslovnoj strani tadašnjeg časopisa „Front“, s njom je počinjao filmski žurnal u bioskopima.
- Stigli smo avionom na kairski aerodrum odakle su nas uputili u mesto El Ariš na Sinaju blizu egiptasko-izraelske granice. Došli smo u razrušenu i opustošenu zemlju, nismo znali jezik, narav i običaje ljudi. Bez obzira na to, trenutak kada sam kročio na tlo Sinaja pamtiću za ceo život. Bio sam pod punom ratnom opremom, prišao mi je tamnoputi dečak i poljubio me. To je bio znak dobrodošlice, u nama su videli spasitelje - priča Gavrić.
Zadatak im je bio da obezbede pratnju, nadzor kretanja i komuniciranje sa mirovnim snagama drugih zemalja koji su došli nakon jugoslovenskog odreda. Trudili su se, kaže, da koliko toliko obezbede normalan život Beduinima, da im dopreme vodu i hranu. Učestvovali su i u razmeni zarobljenika. Spavali su pod šatorima, kroz pustinju se kretali džipovima. Komadant mirovnih snaga bio je general Benks.
- Učio sam engleski, naučio po koju reč arapskog. Vojska plavih šlemova ostala je 15 godina na Sinaju. Moja misija je trajala trinaest meseci. Novcem koji sam zaradio tada kupio sam kuću u Inđiji - kaže Gavrić koji je u to vreme bio hemijski tehničar, radio u poljoprivrednoj apoteci u Inđiji, a zatim jedan od rukovodilaca u poljoprivrednom kombinatu.Fotografija na kojoj egipatski dečak ljubi Gavru, sa naslovne strane tadašnjeg „Fronta“, obišla je svet
Na Sinaju ostao 13 meseci: Srdačan doček 1956. godineOd para zarađenih tada kupio kuću u Inđiji: Gavrić je danas penzioner.
(blic.rs)
No comments:
Post a Comment